Штовани премијеру Милановићу,
штоване екселенције,
даме и господо,
особита ми је част и задовољство обратити се овако цијењеној аудијенцији и то на скупу који се кроз све ове године обиљежио, без премца, као најистакнутији догађај ове врсте у широј регији. Обзиром да је овај јадрански бисер, тада као република, прије више од пола тисућљећа имао изразито изграђене капацитете и устрој, чак и за тадашње западноеуропске прилике, сматрам да постоји и симболична повезаност између мјеста одржавања и теме овогодишњег самита - „Изградња државе и ЕУ искуство“ .
Након демократских промјена у свим посттранзицијским земљама ове регије, главни задатак је био изградња нових државних капацитета који се могу на одговарајући начин суочити с новим политичким, сигурносним и особито економским окружењем у којем су се нашли. Један теоријски приступ описује изградњу државе као активности подузете од стране вањских чимбеника који покушавају изградити институције слабије, постконфликтне или пропале државе. Вањски чимбеник у случају свих овдје назочних се манифестирао кроз институцију Еуропске уније, која је кроз свој процес приступања прописала низ закона и прописа који изравно и квалитетно доприносе изградњи земље. Социјалистичко наслијеђе назочно у државама средишње и источне Еуропе је некима више, а другима мање отежало ову метаморфозу из стагниране земље источног блока у модерну и уређену еуропску државу. Првенствено је било нужно увјерити грађане да је приступање Еуропској унији у интересу уређивања државе, односно у њиховом властитом интересу, а не нека правила игре наметнута извана. Након овога увјеравања настаје стрмовити пут испуњавања увјета за приступање Унији, што су неки овдје завршили, други на добром путу и наш домаћин Република Хрватска, која је пред њеним прагом.
Процес приступања Еуропској унији земљама ове регије подразумијева изразиту промјену у свим сферама наших друштава. Полазећи од тржишне конкуренције роба и услуга у новим увјетима, јачање цивилног друштва и неовисности правосуђа, усклађивање сигурносне политике, фискалне стабилности и одговорности, усвајање нових стандарда и нове законске регулативе, реформе у суставима здравственог и мировинског осигурања, слобода кретања капитала и рада, развоја инфраструктуре и многих других новина које представљају шок за државе које још увијек не стоје чврсто на ногама након транзиције. Ове промјене су, међутим, нужне како би свака држава приступница кроз дужи рок уживала у предности придруживања еуропској обитељи, а понајприје како би себи уредила државу у складу с нормама развијених земаља Еуропе и својим држављанима осигурала просперитет.
Босна и Херцеговина, која је потписала Споразум о стабилизацији и придруживању с Еуропском унијом 2008. године, унаточ изразито сложеној економској, уставној и нарочито политичкој ситуацији, одлучно је кренула еуропским путем. За разлику од других држава регије које су начелно етнички хомогене и једноставније уређене, Босна и Херцеговина је држава трију конститутивних народа с припадајућим интересима, по политичком устроју има државну разину власти, двају ентитета и десет жупанија у једном ентитету, и поврх тога уставну подјелу надлежности између свих наведених разина власти. Овај реалитет је, дакако, отежао и сходно томе оспорио наш пут ка Унији, али је Босна и Херцеговина направила важне кораке у приближавању кроз дијалог свих судионика у овом врло важном процесу. Главни задатци у овој години су успоставити ефикасни координацијски механизам уважавајући уставни поредак Босне и Херцеговине на темељу чега ће се приступити изради Програма интегрирања БиХ у ЕУ, те ускладити Устав Босне и Херцеговине с Еуропском конвенцијом о заштити људских права и темељних слобода ослонцем на пресуду Еуропског суда за људска права у предмету Сејдић-Финци против БиХ. По свој прилици, када испунимо преостале увјете до краја ове године, Споразум о стабилизацији и придруживању ће ступити на снагу, односно бит ће Босни и Херцеговини додијељен кандидатски статус.
Дакако да је добивање кандидатског статуса само пријелаз у другу фазу и наставак мукотрпног пута до пуноправног чланства у Еуропској унији. Регионална сурадња по питању еуропских интеграција већ годинама постоји и искористио бих ову прилику искрено се захвалити свима који су својим знањем, искуством и на друге начине помогли Босни и Херцеговини на свом путу. Сматрам, међутим, да треба јачати овај вид сурадње особито с оним земљама регије које су или кандидат или имају предкандидатски статус. Увјерен сам да би појачана сурадња држава које имају сличну позадину и које су прошле кроз сличан попис задатака засигурно олакшала и знатно убрзала пут ових држава према Еуропској унији, што је у стратешком интересу свих судионика ове еуропске приповијетке.
Хвала на пажњи!
