Предсједавајући Звиздић на 15. јубиларном БЕФ-у

Предсједавајући Савјета министара БиХ др Денис Звиздић, заједно са колегама из Албаније, Црне Горе, Србије, Косова и Македоније, присуствовао је данас јубиларном 15. Бечком економском форуму на тему „Економија сусреће политику – регионална сарадња као дио европских интеграција – дигитализација - превазилажење празнина и шанса за скок у развоју“. Обраћање предсједавајућег Савјета министара БиХ објављено је у цијелости: 

Поштоване даме и господо,

 

драго ми је бити данас овдје у Бечу и, прије него се осврнем на тему, желим да честитам 15 година постојања Бечког економског форума и истакнем значај јачања сарадње унутар ове и других постојећих платформи. 

 

Промјене које нам доноси дигитално доба, нове дигиталне технологије попут умјетне интелигенције, интернета ствари, великом брзином трансформишу све области нашег живота, од економије, образовања, политике и других сфера нашег живота.  Живимо у периоду људске историје које доживљава дигиталну парадигму, у којем се догађа помак од традиционалне привреде, засноване на индустријској револуцији, према привреди базираној на информацијама и подацима које обрађују компјутери. На све ове изазове, у данашње глобално вријеме, изоловани иступи и појединачни напори нити су могући, нити су конструктивни. У том смислу сарадња, на међународном и регионалном нивоу, усклађивање и комплементарне акције су неопходне да би сва наша друштва могла бити конструктивни дијелови новог дигиталног доба.

• С циљем промовисања глобалног партнерства за развој, јаке посвећености интеграцији и транзиционим процесима у региону југоисточне Европе у политичком, економском и безбједносном смислу, свјесни смо потребе за убрзавањем процеса европских интеграција Босне и Херцеговине, док је чланство у ЕУ спољнополитички приоритет и стратешки циљ Босне и Херцеговине.

• Земље региона, у оквиру бројних регионалних иницијатива, преузеле су политичку иницијативу и регионално власништво у процесу активног стварања идеја мира, безбједности, добросусједске сарадње и економског развоја. Изузетно ми је драго да се области регионалне сарадње континуирано унапређују и да се прожимају све сфере друштва бришући и физички видљиве, а и оне невидљиве границе. Политичка одговорност лежи у обезбјеђењу потребних платформи, усвајањем оних политика и предузимањем акција на свим нивоима да бисмо првенствено препознали потребе, а онда и адекватно одреаговали на захтјеве како појединаца тако и друштава и наших пословних заједница.

Многи су примјери гдје је Западни Балкан у протеклим декадама успио да адресира празнине које су настале током немилог периода 90-их, те да не само ублажи посљедице, него и да активно ради на њиховом зацјељивању. Тај пут, наравно, није завршен, и још доста посла предстоји, али су конструктивне дискусије, фокуси на кључне, економске теме и активности које се базирају на обезбјеђењу боље будућности оне области које нам требају бити приоритетне.

Интеграција Западног Балкана у паневропско дигитално тржиште је једна од таквих области која представља важан сегмент наше регионалне сарадње. Усвајање Мапе пута за регионално економско подручје на Самиту земаља западног Балкана, одржаном у Трсту 2017. године, отворило је пут даљњем јачању сарадње и у овој области. Желим нагласити да је Западни Балкан географски окружен државама чланицама ЕУ и повезивање инфраструктуре између ЕУ и Западног Балкана, као и убрзавање развоја у подручју дигиталних услуга представља важан приоритет.

Европска комисија је у мају 2018. године на дигиталној скупштини у Софији покренула Дигиталну агенду за Западни Балкан која је дио свеобухватне стратегије дубљег повезивања регије чија је будућност у Европској унији. Агенду је у Софији прихватила и потписала и БиХ.

Циљ Дигиталне агенде је да подржи транзицију региона у дигиталну економију и донесе предности дигиталне трансформације, као што су бржи економски раст, више радних мјеста и боље услуге грађанима. Посвећеност Дигиталној агенди треба обезбиједити да грађани имају вјештине које одговарају захтјевима нове економије, те ће помоћи модернизацији јавне управе, ојачати сајбер безбједност, побољшати пословну климу и слично. Босна и Херцеговина остаје посвећена реализацији ове агенде нарочито улагању у широкопојасну повезаност, јачању и развијању дигиталне инфраструктуре; повећању сајбер свијести и јачању сајбер простора – нарочито ћемо радити на успостављању структура за брзи одговор, сарадњи институција и размјени информација; развијању е-сервиса.

Значај интеграције Западног Балкана унутар паневропског дигиталног тржишта је заиста вишеструк, али ћу се фокусирати на неколико сегмента за које сматрам да доносе додатне вриједности региону, а то су: БДП, запосленост, развој иновативности и потпуно нових индустрија базираних на дигиталним технологијама и по мени најважнији сегмент - креирање нових образовних политика.

• Желим нагласити позитиван ефект дигитализације на раст БДП-а,  како у БиХ тако и у региону.

Резултати истраживања показују да процес дигиталне трансформације ствара економски раст. Тако нпр. истраживање рађено у 33 земље ОЕЦД-а показује да удвостручавање брзине широкопојасне мреже има позитиван утицај на економију, тако што се повећава БДП за 0,3 посто.

Радује ме вијест да су резултати истраживања за земље западног Балкана охрабрујући. Резултати су показали да 10-постотно повећање индекса дигитализације има позитиван ефекат на економију кроз раст БДП-а за 0,63 посто на Западном Балкану.

Дакле, овај додатни економски раст може допринијети конвергенцији Западног Балкана, са тржиштем од око 18 милиона становника, да се приближи  просјеку ЕУ. Овај потенцијал није важан само у смислу економских импликација, него и способности привреда у регији да се придруже Европској унији, као и потенцијалних индиректних утицаја на друштвену трансформацију.

Стога ће усвајање политике која појачава дигиталну трансформацију подстаћи регионалне економске резултате између региона и ЕУ.

• Позитиван утицај дигиталне трансформације на продуктивност и запошљавање се може видјети из резутата гдје постоје и докази да је интензивнија дигитална трансформација повезана са новим стварањем радних мјеста у производном сектору Западног Балкана, будући да повећање нивоа дигиталне трансформације за 1 посто одговара отприлике 1,16 посто повећању запослености.

• Дигитализација индустрије не представља само најбрже растући тренд, већ и врло значајан извор развоја и иновативности.

• Дигитално образовање је врло важан сегмент у овом процесу. Али исто тако је важно да се сви људи укључе у овај процес, јер то можемо успјети само промјенама у образовању. Сматрам да је важно напоменути да школе требају боље припремити ученике за дигитални свијет. Дигиталне вјештине су потребне и требају бити додате у план рада школа.

Када говоримо о спремности БиХ и Западног Балкана на процес дигитализације, важно је напоменути да су неопходне велике инвестиције у инфраструктуру, потребна је сарадња влада и Европске уније како бисмо били сигурни да се ствара окружење погодно за дигиталну економију и инвестиције у овом сектору.

Сматрам да активни ангажман у процесу дигитализације економије може позитивно допринијети борби против незапослености у БиХ, као и земљама региона. Када говоримо о приоритетима Западног Балкана и дигиталној агенди, морам нагласити да је у БиХ доста тога урађено у протеклих неколико година, али наши грађани очекују више од нас, тако да нас чека још пуно посла како бисмо нашим грађанима дали што боље дигиталне услуге. И ми то морамо испунити.

Неприхватљиво је плаћати огромне трошкове роминга када смо у Скопљу, Београду или у некој од земаља у региону. Једно од кључних питања које је потребно ријешити у наредном периоду јесте снижење цијена роминга између земаља / економија Западног Балкана.  У Бриселу је 6.11.2018. године представљен нови драфт Споразума о снижавању цијена роминга између шест земаља западног Балкана. Босна и Херцеговина подржава активности у овом процесу, те ћемо обезбиједити свој допринос и надамо се да ћемо на наредном дигиталном самиту који се одржава у Београду у априлу наредне године имати прилику да закључимо овај споразум те да кроз његову примјену, осигурамо опипљиве и позитивне ефекте за грађане региона. 

Надаље, дигитално образовање сматрам важним сегментом и реформе у овом пољу су неопходне. Само кроз боље разумијевање дигиталних технологија можемо отклонити страхове и прећи из пасивног у активно стање, тако што ћемо сами препознати потенцијал за промјене. Како бисмо ово постигли, потребна су улагања у технологију, образовање и развој СТЕМ вјештина (енг. science, technology, engineering и mathematics). То у пракси значи: више дигиталног образовања у школама и универзитетима, више додатног дигиталног образовања у компанијама, државним институцијама и политици. Не смијемо заборавити ни друге групе, напримјер, старије особе које такође треба укључити у дигитално друштво.

Пружање подршке дигиталној припремљености малих и средњих предузећа је један од важних сегмената. ИТ индустрија и старт-ап окружење у БиХ је још у раној фази, али радује ме вијест да имамо ИТ компаније које пружају услуге великим свјетским компанијама. Овдје желим споменути старт-ап компаније из БиХ које раде ИТ услуге за свјетске компаније као што су Гугл, Ербас и други.

Тренутно стање дигитализације Западног Балкана није на европском нивоу и тога морамо бити свјесни. Међутим, сматрам да заједничким трудом и радом можемо допринијети развоју јединственог дигиталног тржишта у БиХ и регији западног Балкана, што би допринијело развоју пословања доводећи до економског раста, повећања продуктивности, иновација, трансформације јавних услуга и побољшања квалитета живота грађана у БиХ и регији. У том смислу ме радује и данашња дискусија о овој веома битној теми те размјена идеја и мишљења која ће сваку земљу појединачно, као и регион у цијелости увести у дигитално доба. (крај)