Поштовани љубитељи поезије, драги пријатељи,
Допустите ми прије свега да Вам се захвалим на позиву и да изразим радост што сте ми дали част да ове године отворим Шантићеве вечери поезије. Све вас најсрдачније поздрављам, а гостима из иноземства желим добродошлицу у наш Мостар и у Босну и Херцеговину.
Алекса је био снажно привржен родном Мостару, ту је провео цијели свој живот и у сваку своју пјесму унио је осјећања каква, сигуран сам, многи од нас који смо такођер ту рођени, прави Мостарци, носимо у својим срцима и душама.
Он је био занесен раскошном љепотом и Емине и Анке и Руже и Зорке и оне су и данас синоним за нешто што је лијепо и танано и за нешто што се у прошлости дешавало у овоме граду.
Желим вам да у наредним данима уживате у приредбама које ће се дешавати у част овог великана и да слиједите његову љубав према људскоме роду и његову огромну љубав према овом граду и родној груди. Ви, пјесници, претворите безнађе у наду јер је то и човјечанска и Божија дужност поезије.
