Говори

ПРЕДСЈЕДАВАЈУЋИ ЗВИЗДИЋ У МОСТАРУ ОТВОРИО 5. РЕГИОНАЛНУ КОНФЕРЕНЦИЈУ ПОСЛОВНЕ АСОЦИЈАЦИЈЕ БИЗНИС ПЛУС

Говори

03.07.2015

Vijeće ministara Bosne i Hercegovine

Галерија 1
Галерија 2
Галерија 3
Галерија 4
Предсједавајући Савјета министара Босне и Херцеговине др Денис Звиздић отворио је данас у Мостару 5. регионалну конференцију пословне асоцијације Бизнис плус - Мостове гради економија, на којој учествује више од 100 представника власти и бизнисмена из БиХ, земаља регије, Европе и свијета. (обраћање предсједавајућег др Дениса Звиздића објављујемо у цијелости). 

Екселенције,

цијењени  гости и учесници Конференције,

даме и господо,

захваљујем се организаторима на позиву и, у моје име и у име Вијећа министара БиХ, изражавам задовољство што сам данас овдје с вама на 5. регионалној конференцији пословне асоцијације Бизнис плус која се ове године одржава у Мостару, конференције која је већ постала препознатљиво мјесто размјене инвентивних идеја и презентације регионалних потенцијала и атрактивних инвестиционих пројеката.

Посебну добродошлицу желим нашим драгим пријатељима и гостима који долазе из сусједних земаља, из региона, Европе и читавог свијета. Добро дошли у БиХ – земљу изузетних природних љепота, економских и туристичких потенцијала, богатог културно-хисторијског наслијеђа и, најважније од свега, срдачних и вриједних људи.

Дубоко сам увјерен да је добра сарадња земаља нашега региона незаобилазан, па и кључни фактор укупне стабилности западног Балкана и Југоисточне Европе.

Истовремено, не смијемо заборавити чињеницу да живимо у глобализираном, економски интегрираном (посебно када је ријеч о ЕУ) и врло динамизираном свијету и да је демографски потенцијал као битан фактор друштвене, односно економске моћи сваке од земаља региона на нивоу средње развијених мегалополиса.

Због тога нам само боља транспортна и комуникациона повезаност, садржајнија економска сарадња, већа интегрираност наших тржишта, као и добро организирани и координирани заједнички наступи и презентација стварних регионалних потенцијала, може омогућити да постанемо интересантно подручје за нова инвестициона улагања.

Одмах на почетку желим истакнути неке од кључних приоритета и циљева које је дефинирало Вијеће министара којим предсједавам.

Први је динамизирање процеса европских интеграција, други циљ су економске реформе, а трећи је владавина права која укључује и активну борбу против свих облика екстремизма, криминала и корупције.

Дакле, наш основни циљ је проведба реформи у циљу унапређења пословног амбијента и повећања конкурентност и технолошког нивоа наше економије.

У ствари, наша порука је да смо се опредијелили за системске реформе које ће од Босне и Херцеговине створити економски, политички и социјално стабилну земљу и подићи ниво стандарда и квалитета живота.

Ми смо, наравно, свјесни наших слабости - свјесни смо да имамо високу стопу незапослености, да реална стопа раста БДП-а нија онаква какву би ми жељели, да је незадовољавајући ниво покривености увоза извозом и да је вањскотрговински дефицит у прошлој години износио 7,5 милијарди КМ да, и поред реалног пораста у 2014 години, још увијек немамо довољно директних страних инвестиција, да је укупан јавни дуг изнад 40% БДП-а, да имамо недовољно ефикасну администрацију, итд.

Али, постоје и бројне чињенице на којима темељим мој оптимизам да можемо, под увјетом да почнемо суштински мијењати наша схватања и наше навике, вратити нашу економију на трасу одрживог раста и социјалне праведности.

То су: добар геостратешки положај, квалитетни природни ресурси, едуцирана радна снага, развијен банкарски сектор и стабилан курс, могућност развоја подузетништва кроз МСП, атрактивни пројекти у сектору енергетике, шумарства, дрвне и металне индустрије, врло озбиљни пољопривредни капацитети за производњу здраве хране, као и велики потенцијали у сектору туризма.

Иако је степен планске искориштености ових ресурса недовољан и иако исти, још увијек, нису стављени у пуну функцију одрживог развоја Босне и Херцеговине, они ипак представљају изузетан потенцијал који, због низа компаративних па и конкурентских предности, представља подстицај за домаће и истовремено ставља БиХ у фокус интереса страних инвеститора.

Први, и један од најважнијих сектора је енергетика. Технички, односно економски  потенцијал Босне и Херцеговине у хидроенергији износи око 6.000 МW, док тренутно инсталирани капацитет износе нешто више од 2.000 МW, што јасно указује на чињеницу да је исти још увијек недовољно искориштен и да постоје реалне могућности улагања у овај, тренутно најатрактивнији сектор, не само у БиХ него и у широј регији и у југоисточној Европи.

Осим хидропотенцијала, Босна и Херцеговина посједује и велике потенцијале за искориштавање енергије из обновљивих извора, попут енергије добијене из вјетра, соларне енергије, енергије биомасе и геотермалне енергије, а располаже и значајним резервама угља које се процјењују на више од 6 милијарди тона, што представља добру базу за инвестирање у нове термоенергетске објекте.

Наредни важан сектор су сектор пољопривреде и производња здраве хране.

БиХ располаже значајним земљишним потенцијалом, великим количинама воде, релативно добро изграђеном инфраструктуром, традицијом у производњи хране, прихватљивим трошковима радне снаге, веома добрим увјетима за развој агротуризма, а чињеница је и  да се налазимо у близини европског тржишта.

Ријеч је, дакле о још једном сектору који чека инвеститоре који могу постати кредибилни и регионално значајни произвођачи, извозници и интегратори укупног пољопривредног развоја и производње.

Цијењени гости, дозволите ми да вам скренем пажњу на још неке области које представљају значајне ресурсе Босне и Херцеговине. Посебно желим споменути  дрвну индустрију. Чињеница да је годишњи извоз у овоме сектору достигао износ од скоро 500 милиона еура даје нам за право да очекујемо даљњи развој и квалитетне инвестиције које би омогућиле више фазе обраде дрвета и квалитетнији асортиман крајњег производа. БиХ има квалитетну сировину и  квалифицирану радну снагу и сигуран сам да ће овај, врло профитабилан сектор, и даље остати препознат од стране домаћих и страних улагача.

Значајан потенцијал имамо и у металној, текстилној и индустрији обуће. Потребно је истакнути да радници у овим секторима имају потребне вјештине и практична искуства, што је изузетно важно за развој и чињеницу да ће се повећање конкурентност наведеним областима заснивати на знању и иновацијама.

Надаље, ту су сектор околиша и туризма. Босна и Херцеговина, нажалост, и поред тога што има изванредан положај, конфигурацију терена сличну свјетским туристичким дестинацијама и погодну климу, има недовољно искориштене туристичке капацитете. Истовремено, не постоји нити једна грана туризма за коју БиХ не посједује потребне предиспозиције, али оно што нам недостаје су инфраструктура и промоција. У току је израда стратегија и програма који ће ове слабости претворити у наше предности.

Поштовани привредници,

с обзиром да је Бизнис плус регионална конференција и да је овдје присутан велики број привредника из региона желим укратко да вас упознам и с пројектима развоја транспортне инфраструктуре земаља западног Балкана који су, на бази Берлинске иницијативе, предложени и у завршној су фази договарања између влада и премијера земаља западног Балкана.

У оквиру такве, цоннецтивитy агенде, Босна и Херцеговина је предложила пет веома значајних пројеката који су постали дио  основне мреже и за које очекујемо стручну, технику и финансијску помоћ Европске уније. То су три дионице Коридора 5ц који представља наш нулти приоритет, посебно због чињенице што у појасу коридора живи 50 посто становника БиХ,  затим цестовна комуникација Градишка – Бања Лука – Травник – Лашва и ревитализација жељезничке пруге Босански Шамац – Сарајево – Мостар – Чапљина. У сегменту зрачног промета прихваћен је пројект модернизације и проширења капацитета Међународног аеродрома Сарајево, а у сегменту пловних комуникација  пројект рехабилитације пловног пута ријеке Саве, уз изградњу и проширење капацитета  лука у Брчком и у Босанском Шамцу.

Поред ових „босанскохерцеговачких“ пројеката, за нас је изузетно значајна и развијена и интегрирана транспортна комуникација земаља западног Балкана, те смо, вођени таквим начелом, предложили да дио дионице Јадранско-јонске аутоцесте иде кроз БиХ јер сматрамо да би та дионица имала потпуну просторну, конфигурацијску и економску оправданост.

Очекујемо да ћемо имати пуно разумијевање, посебно од стране наше сусједне и пријатељске државе – Републике Хрватске.

Поштоване даме и господо,

БиХ, као што знате, има врло комплесно уставно, политичко и економско устројство које захтијева стрпљив и предан рад на постизању унутрашњег договора као основног предувјета даљњег економског и друштвеног развоја.

Желим да вам пренесем јасан став ВМ да ћемо врло упорно и истрајно радити на јачању унутрашњег дијалога и добросусједске сарадње, као и на реализацији наших циљева и приоритета који би се могли сажети у три кључне ријечи: Европа, економија и владавина права.

На крају, још једном вам желим најискренију добродошлицу у Босну и Херцеговину и у прелијепи Мостар, желим вам успјех у раду и проглашавам 5. регионалну конференцију Бизнис плус отвореном. (крај)