Одржана 157. сједница Савјета министара Босне и Херцеговине



Савјет министара БиХ, на данашњој сједници, утврдио је већином гласова Приједлог закона о систему државне помоћи у БиХ с циљем успостављања и обезбјеђивања конкурентних тржишних услова, као и извршавања обавеза по закљученим међународним уговорима.

            Предлагач, Министарство спољне трговине и економских односа, доставиће Приједлог закона Парламентарној скупштини БиХ на разматрање по основном законодавном поступку.

            Овај закон има за циљ изградњу система државне помоћи и успостављање боље координације у усмјеравању јавних средстава у развојне пројекте, уз фокусиран подстицај привреди у правцу побољшања конкурентности земље и равномјерног развоја свих крајева Босне и Херцеговине.

            Законом се уређују општи услови за додјелу, контролу додјеле и кориштења државне помоћи, као и одобравање и поврат незаконито додијељене државне помоћи, попис и извјештавање о државној помоћи.

            Даваоци државне помоћи су БиХ, РС, ФБиХ, Брчко Дистрикт, кантоналне, градске и општинске управе  те свако правно лице које додјељује државну помоћ или управља њом. Корисници су привредни субјекти који учествују на тржишту путем производње и/или трговине робе или услуга.

            Законом се утврђују надлежна тијела за примјену и провођење одредби овог закона, посебно Савјет за државну помоћ БиХ. Ради се о институцији задуженој да обезбиједи досљедну примјену овог закона на цјелокупној територији БиХ, а чиниће је по два представника Савјета министара БиХ и ентитетских влада те један представник Владе Брчко Дистрикта БиХ.

            Савјет за државну помоћ би требало да постане потпуно оперативан у року од шест мјесеци од ступања на снагу овог закона, а подзаконски акти ће бити донесени у року од три мјесеца од оснивања Савјета.

            Да би одлуке Савјета биле правно ваљане, потребно је да за њих гласа најмање шест чланова Савјета, с тим да то подразумијева глас најмање једног члана из сваког конститутивног народа у БиХ.

            Законско регулисање система државне помоћи битан је предуслов за даљни напредак Босне и Херцеговине у процесу европских интеграција и испуњење међународних обавеза које је држава преузела. Доношење овог закона је услов из Споразума о стабилизацији и придруживању и Привременог споразума о трговини и трговинским питањима између Европске заједнице и БиХ те споразума ЦЕФТА 2006,  као и Споразума о оснивању енергетске заједнице Југоисточне Европе.

          Савјет министара је извршио поновно именовање Мира Џакуле за в.д. директора Управе за индиректно опорезивање на период од 90 дана, почевши од 25.8.2011. године.

            Задужена је Канцеларија за законодавство да припреми рјешење о именовању.

            Савјет министара БиХ прихватио је Споразум о измјенама Споразума између БиХ, Федерације БиХ и Републике Српске о преносу надлежности и наставку финансирања и рада Комисије за имовинске захтјеве расељених лица и избјеглица у складу са чланом 16  Анекса VII  Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини.

            Измјенама Споразума врши се смањивање броја чланова ове комисије са седам на три, с тим да ће по једног члана именовати Савјет министара и владе ентитета. Мандат Комисије трајаће до завршетка посла, а најдуже годину дана од дана именовања.  

            Приједлог споразума биће достављен владама ентитета на усвајање, након чега ће га потписати предсједавајући Савјета министара и предсједници ентитетских влада.  

            Савјет министара БиХ утврдио је Приједлог споразума о зајму и пројекту између Босне и Херцеговине,  коју заступа Министарство финансија и трезора, и Републике Српске, коју заступа Министарство финансија Републике Српске, Електро Добоја д.д. Добој и КфВ-а, Франкфурт на Мајни, за пројекат „Хидроелектрана Цијевна III“.

            Министарство финансија и трезора доставиће Приједлог споразума Предсједништву БиХ у даљну процедуру, а за потписника је предложен министар финансија и трезора.

            Ријеч је о пројекту за изградњу ХЕ Цијевна III на ријеци Босни, капацитета 13,8 МW, као и подизању одговарајућих бочних насипа. Циљ овог пројекта је стварање обновљивих извора енергије, што ће допринијети одрживом економском расту БиХ те глобалној заштити климе.

            Пројекат ће бити финансиран кредитом од 50 милиона евра, с роком отплате од 15 година и грејс периодом од четири године, с алокацијом на Републику Српску.

            Савјет министара БиХ утврдио је Приједлог споразума о зајму, Фаза III Пројекта модернизације болница у Босни и Херцеговини, између Савјета министара Босне и Херцеговине и Владе Републике Српске и Експорт-импорт банке Кореје (владине агенције за ЕДЦФ).

            Министарство финансија и трезора доставиће Приједлог споразума Предсједништву БиХ у даљну процедуру, а за потписника је предложен министар финансија и трезора.

            Овим споразумом биће финансиран Пројекат реконструкције Клиничког центра Бања Лука – изградња и опремање Јужног крила.

            Износ предложеног зајма је до 30 милиона америчких долара, с роком отплате од 40 година и грејс периодом од десет година, с алокацијом на Републику Српску.

            Савјет министара БиХ прихватио је Иницијативу и именовао делегацију за вођење преговора ради закључивања Уговора о зајму између Босне и Херцеговине и Европске банке за обнову и развој – Кантон Сарајево – Пројекат градских саобраћајница.

            Министарство финансија и трезора, након завршених преговора, доставиће Савјету министара БиХ нацрт споразума с основама за његово закључивање у складу са Законом о задуживању, дугу и гаранцијама Босне и Херцеговине.

            Уговор се односи на пројекат проширења и модернизације дијела градских саобраћајница у Кантону Сарајево у укупној дужини од 3,3 километра. Завршетак пројекта очекује се до 31. децембра 2014. године.

            Зајам износи 16,5 милиона евра, с роком отплате од 15 година, укључујући три године грејс периода, и алоциран је на Федерацију БиХ.

            Савјет министара БиХ усвојио је Информацију Дирекције за европске интеграције о потреби унапређења израде Процјене утицаја прописа (РИА) у области европских интеграција у институцијама на државном нивоу.

            Институцијама је препоручено да раде на припреми РИА-е у области европских интеграција за оне прописе који ће произвести најзначајније посљедице за поједине сегменте друштва (буџет, привреду, околину, одређене социјалне групе и сл).

            Приликом израде РИА-е у области европских интеграција институције требају користити „Кратки водич за процјену утицаја прописа у области европских интеграција“, који је припремила Дирекција за европске интеграције.

            Такође, институцијама је препоручено да предвиде финансијска средства у пројектним задацима пројеката техничке помоћи за израду РИА-е у области европских интеграција о најзначајнијим прописима из своје надлежности.

            Приликом израде РИА-е у области европских интеграција институцијама је препоручено да консултују Дирекцију за европске интеграције у смислу одређивања приоритета за израду РИА-е те избора методологије, структуре извјештаја и одређивања обима РИА-е.

            Савјет министара БиХ усвојио је Информацију Дирекције за европске интеграције о изради одговора на техничке информације које захтијева Европска комисија и документ Одговори на техничке информације које захтијева Европска комисија.

            Документ Техничке информације које захтијева Европска комисија, с питањима која се тичу правосудног система, уручен је бх. званичницима на састанку Структурирани дијалог о правосуђу, који је одржан 6. и 7. јуна у Бањој Луци.

            Сврха документа је анализа стања правосудног система у БиХ, након чега је планирано да Европска комисија објави препоруке за унапређење овог сектора. Босна и Херцеговина се обавезала да ће одговоре на Техничке информације које захтијева Европска комисија доставити до 31. августа 2011. године.      

            Савјет министара је сугерисао Предсједништву да приликом заузимања става о Резолуцији о нуклеарним могућностима Израела, о чему  се  мисија Босне и Херцеговине треба изјаснити  на конференцији у Женеви почетком септембра, став Босне и Херцеговине буде идентичан ставу Европске уније, на што је обавезује Споразум о стабилизацији и придруживању.  (крај)