Одржан Трећи састанак Савјета за стабилизацију и придруживање у Бриселу

Предсједавајући Савјета министара БиХ др Денис Звиздић, са замјеником предсједавајућег, министром финансија и трезора Вјекославом Бевандом и министром спољних послова Игором Црнатком, присуствовао је у Бриселу Трећем састанку Савјета за стабилизацију и придруживање између Босне и Херцеговине и Европске уније, на којем је поновљена европска перспектива Босне и Херцеговине као јединствене и суверене државе. Званичници ЕУ и БиХ размотрили су напредак у кључним политичким, економским и правним критеријумима те провођење реформске агенде. 

Обраћајући се присутним, предсједавајући Звиздић је изразио искрено задовољство чињеницом да редовно одржавање састанака у оквиру заједничких тијела између Босне и Херцеговине и Европске уније додатно потврђује потпуну опредијељеност за наставак и интензивирање редовног дијалога и сарадње између Босне и Херцеговине и најважнијег стратешког спољнополитичког партнера - Европске уније.

Савјет за стабилизацију и придруживање је констатовао напредак Босне и Херцеговине у процесу европских интеграција након подношења захтјева за чланство у ЕУ у фебруару 2016. године, као и Закључака Савјета из септембра 2016. године, којима се Европска комисија позива да достави мишљење о основаности захтјева који је поднијела Босна и Херцеговина.

Савјет за стабилизацију и придруживање је поздравио успостављање механизма координације о питањима у вези са ЕУ и израду и предају одговора на Упитник Европске комисије као кључне активности у процесу интеграције у ЕУ.

Истакнуто је да је у протеклом периоду усвојен и низ стратегија, чиме су показани  кредибилитет и јасна опредијељеност свих институција БиХ да европске интеграције остају основни циљ Босне и Херцеговине.

Савјет за стабилизацију и придруживање поздравио је иницијативу БиХ за рјешавање питања борбе против тероризма и наставак активности у спречавању и борби против радикализације, као и скидање са „сиве листе“ ФАТФ-а у склопу борбе против финансирања тероризма.

Када је у питању мигрантска ситуација, на данашњем састанку Савјета за стабилизацију и придруживање поновљена је важност појачане сарадње са ЕУ и сусједним земљама у питањима управљања границама и побољшања сарадње између безбједносних агенција у Босни и Херцеговини. 

Стратешко опредјељење за наставак интеграције Босне и Херцеговине у Европску унију је потврђено и у Стратегији спољне политике БиХ за период 2018 - 2023. године, коју је усвојило Предсједништво БиХ. 

Савјет за стабилизацију и придруживање је позвао и на континуирано усклађивање са декларацијама ЕУ и одлукама Савјета у вези са спољном и безбједносном политиком.

„Изузетно цијенимо досадашњу сарадњу и истинску подршку коју имамо од наших партнера у Европској унији и у том смислу и овим путем желим нарочито да поздравим усвајање Стратегије кредибилне перспективе проширења ЕУ на Западни Балкан, као и чињеницу да је тема проширења поново високо на листи приоритета ЕУ, што је озваничено низом изузетно позитивних догађаја за цијели регион, а и за моју државу Босну и Херцеговину. Самит земаља ЕУ и Западног Балкана у мају ове године јесте изузетно важан сигнал свим земљама у процесу придруживања ЕУ из нашег региона да је наша европска перспектива неупитна и извјесна.

Истовремено, потпуно смо свјесни да је придруживање и коначни циљ - потпуна интеграција у Европску унију - двосмјеран процес и да смо сви дужни да направимо велике кораке на провођењу потребних реформи, нарочито у области преузимања и провођења цјелокупне правне стечевине ЕУ, стандардизовањем и јачањем наших економија ради припреме за учешће на веома конкурентном и јаком европском економском тржишту, унапређењем наших административних капацитета, те нарочито интензивирањем напора и реформи с циљем јачања владавине права и борбе против корупције те свих облика организованог криминала и тероризма“, рекао је током обраћања предсједавајући Звиздић.

„Истински ме радује и сваки напредак који регион, и свака земља појединачно, направи на свом путу европских интеграција, као и напредак на путу интеграција у НАТО, јер тиме наш регион и цјелокупна друштва водимо ка стабилнијем, просперитетнијем и напреднијем друштву“, рекао је предсједавајући Звиздић и додао да је Пети самит земаља западног Балкана у оквиру Берлинског процеса, који је на дневном реду имао веома важне теме које је потребно провести да бисмо обезбиједили напредак и унапређење сарадње у региону, имао изузетан значај. 

„Унапређење сарадње у економском смислу стављамо на прочеље наших партнерских односа, обезбјеђењем свих потребних предуслова за економски раст и развој региона. Међутим, наша сарадња не треба се ограничити само на ово подручје, него обухватити цјелокупне друштвене сфере те у том смислу да се отвори пут ка зацјељивању рана прошлости и окретању ка заједничкој будућности која се мора темељити на истини,  одавању почасти свим жртвама, признавању злочина, престанку глорификовања ратних злочинаца, престанку употребе говора мржње и коначно сагледавању почињених грешака да бисмо обезбиједили да наше младе генерације живе у друштву потпуне толеранције, међусобног уважавања и поштовања, просперитета и мира.

Изузетно ми је драго да је овогодишњи самит у Лондону направио конкретне кораке у овом смјеру усвајањем низа веома значајних заједничких декларација потписаних од свих учесница Берлинског процеса“, рекао је предсједавајући Звиздић. 

„Што се тиче Босне и Херцеговине, моја земља континуирано ради на испуњавању своје задаће на европском путу. Истина, не оним темпом којим бисмо могли бити потпуно задовољни, али упркос евидентираном застоју узрокованом цјелокупном политичком ситуацијом и чињеницом да смо у јеку предизборне кампање, ипак се одређени помаци дешавају и успијевамо да одређене ствари, као што је припрема одговора на достављени Упитник Европске комисије, ставимо изнад дневних политичких збивања и обезбиједимо потребну сарадњу и посвећеност реализацији овог веома битног циља за нас. Наше иницијалне одговоре смо уручили предсједнику Европске комисије господину Јункеру, 28. фебруара ове године, а тренутно су у току активности на припреми одговора на додатна питања која смо добили од наших партнера у Европској комисији. Свјесни смо да то није једини аспект у процесу стицања жељеног статуса кандидата те да паралелно с тим требамо континурано радити на провођењу свих потребних реформи, али ми је изузетно драго да је Европска унија правилно препознала да стављањем акцента на поједине етапе у претприступном и приступном процесу омогућава да се фокус и пажња задрже на конструктивним темама, с обзиром на то да свједочимо скоро па свакодневним покушајима да се земље региона окрену и другим, не тако позитивним процесима и дестабилизујућим утицајима других регионалних и свјетских сила“, истакао је предсједавајући Звиздић и осврнуо се на посвећеност Босне и Херцеговине испуњавању обавеза из препорука за приоритетна подручја која су обухваћена политиком проширења, а то су владавина права, реформа јавне управе, људска права и основне слободе, борба против корупције, борба против организованог криминала и тероризма, као и економско управљање и конкурентност. 

„Наша кључна активност у 2017. години у процесу интеграције у ЕУ била је обезбјеђење ефикасног функционисања Система координације процеса европских интеграција у Босни и Херцеговини и израда одговора Босне и Херцеговине на Упитник Европске комисије.

Након што је успостављен функционалан Систем координације процеса европских интеграција у Босни и Херцеговини, који обезбјеђује учешће свих нивоа власти Босне и Херцеговине у свим успостављеним тијелима, која одлучују консензусом, која су одржала више од 80 састанака и у која је укључено више од 1.300 представника министарстава, институција и других органа управе са свих нивоа власти, одговори на Упитник достављени су 28.2.2018. године.

Након што је Европска комисија доставила додатна питања, органи у оквиру Система координације су одмах започели са радом на припреми одговора. Очекујемо да ће динамика рада протећи несметано у наредном периоду, те су утврђене све потребне активности и носиоци с циљем реализације припреме одговора“, истакао је Звиздић.

Он је нагласио да БиХ остаје посвећена даљњем јачању владавине права на свим нивоима. Рекао је да је досегнут одређени ниво спремности, посебно у погледу правосудног система, као и у погледу борбе против корупције, те борбе против организованог криминала.

„С циљем ефикасне и усклађене борбе против корупције, Босна и Херцеговина је у протеклом периоду пролазила кроз два важна процеса. Први се односио на формирање тијела за спречавање корупције на свим нивоима власти, а други на обавезу ових тијела, односно свих нивоа власти у БиХ, да развију властите секторске стратегије за борбу против корупције. Доставили смо у парламентарну процедуру приједлог новог Закона о спречавању сукоба интереса у институцијама БиХ, а Савјет министара Босне и Херцеговине усвојио је Стратегију за борбу против организованог криминала у Босни и Херцеговини за период 2017 - 2020. године”, рекао је Звиздић.

Предсједавајући Звиздић је рекао и да БиХ континуирано ради на побољшању стања у области људских права. „Предано радимо на укидању сегрегације и дискриминације у образовању, заштити слободе говора, побољшању положаја Рома и „лџбт“ популације, спречавању насиља над женама. Израдили смо нацрт новог џендер акционог плана Босне и Херцеговине за период 2018 – 2022“, истакао је Звиздић.

Говорећи о актуелној мигрантској ситуацији, Звиздић је рекао да се интензивно ради на подизању капацитета за управљање миграцијама, а нарочито у дијелу који се бави радом са рањивим групама. У том смислу, Босна и Херцеговина ради на успостављању механизма за враћање илегалних миграната у складу са стандардима и политикама Европске уније. Рекао је и да радује чињеница да Босна и Херцеговина учествује у механизмима и програмима сарадње са институцијама и агенцијама Европске уније, као што је програм са Фронтексом с циљем јачања сарадње и партнерских односа ради изналажења заједничких одговора на ово питање које је истински глобалног карактера, и као такво захтијева тијесну и координирану сарадњу.

Нагласио је и чињеницу да је на пленарној сједници Радне групе за финансијске мјере против прања новца (ФАТФ) у Паризу четрдесет држава једногласно одлучило да се Босна и Херцеговина скине са „сиве листе“ ФАТФ-а. Закључено је да је Босна и Херцеговина отклонила недостатке у борби против прања новца и финансирања тероризма у складу са препорукама ФАТФ-а, због чега су створени услови да се скине са „сиве листе“ и да се стави у редован режим извјештавања.

„Узевши у обзир дугогодишње политичке, економске и културне везе са сусједним државама, Босна и Херцеговина је снажно посвећена успостављању добрих и пријатељских односа са својим сусједима. Интензивирање односа с њима и регионална сарадња уопште, у билатералном и мултилатералном смислу, јесу важан аспект јачања стабилности и безбједности, што доприноси повећању повјерења и разумијевања у региону и предуслов је за све друге видове сарадње. Пут према унапређењу билатералних односа Босне и Херцеговине са другим државама, посебно сусједним, свакако је и рјешавање свих отворених питања у међусобним односима. Унапређење односа у региону је неопходно и због све израженије потребе за што снажнијом регионалном и европском безбједносном сарадњом, између осталог у заједничком дјеловању на плану миграционих кретања, борбе против тероризма и насилног екстремизма, борбе против организованог криминала и илегалне трговине оружјем, борбе против сајбер пријетњи те заједничке регионалне енергетске и транспортне политике. Надаље, Босна и Херцеговина је веома посвећена даљњем јачању сарадње са ЕУ у области заједничке спољне и безбједносне  политике”, истакао је Звиздић.

Босна и Херцеговина прогресивно настоји да у што већој мјери усклади своју спољну политику са спољном политиком ЕУ, нарочито у погледу придруживања изјавама, декларацијама и заједничким ставовима ЕУ, укључујући и рестриктивне мјере, а што је у директној вези са провођењем члана 10. Споразума о стабилизацији и придруживању. Поред тога, истакнуто је током обраћања, на основу Споразума између ЕУ и БиХ о успостављању оквира учешћа БиХ у операцијама ЕУ за управљање кризама, од јула мјесеца 2017. године припадници Оружаних снага Босне и Херцеговине учествују у Мисији обуке Европске уније (ЕУТМ) у Централноафричкој Републици.

„Када су питању економски критеријуми, усвојили смо Извјештај о провођењу Програма економских реформи за 2017. годину, те План активности за нови Програм економских реформи 2018 - 2020. године. Фискални савјет Босне и Херцеговине усвојио је документ 'Глобални оквир фискалног биланса и политика у Босни и Херцеговини 2018 - 2020'“, рекао је предсједавајући Звиздић.

Додао је да се Реформска агенда на нивоу Савјета министара Босне и Херцеговине проводи у складу са Акционим планом за имплементацију Реформске агенде, који садржи 34 мјере, те да је у потпуности реализовано 20 мјера,  континуирано се  реализује  8 мјера, док је у току реализација преосталих шест  мјера.

У свом обраћању, говорећи о билатералним односима у оквиру Споразума о стабилизацији и придруживању, предсједавајући Звиздић је рекао да је Босна и Херцеговина у потпуности посвећена провођењу Споразума и испуњавању обавеза које произлазе из њега. 

На крају обраћања на трећој сједници Савјета за стабилизацију и придруживање, предсједавајући Звиздић је рекао да ће Савјет министара Босне и Херцеговине остати посвећен раду на даљњем напретку ка чланству у ЕУ као једном од својих приоритета, те је изразио наду и очекивање да ће по завршетку процеса израде Мишљења на захтјев за чланство БиХ, врло брзо након провођења општих избора у БиХ имати позитивне сигнале од ЕУ кроз додјељивање статуса кандидата за чланство. 

„У наредном периоду ћемо са своје стране и даље остати посвећени извршавању својих задатака. Искрено се надам да ћемо успјети превазићи реторике подјела и застоја које се, нажалост, јављају у сусрет изборима у Босни и Херцеговини. Надам се, ради добробити наших грађана, да ћемо на дневни ред ставити теме које ће побољшати пословну климу и обезбиједити привлачење страних инвестиција у БиХ, окружење које ће показати јасније резултате борбе против корупције и свих облика организованог криминала и борбе против тероризма и насилног екстремизма. 

Изазови који су пред нама нису нимало једноставни, али желим још једном нагласити да за Босну и Херцеговину истински нема другог пута осим интеграције у Европску унију, првенствено из разлога што чланство у Унији подразумијева високе и квалитетне стандарде у свим сферама друштва, а за грађане моје земље подразумијева побољшање животног стандарда и квалитета живота. За Западни Балкан, интеграција у Европску унију је процес првенствено стабилизације региона, те консеквентно томе и унапређење економских и социо-друштвених прилика. 

За моју земљу је од виталног значаја да прије краја мандата овог састава Европске комисије, у духу теме проширења и охрабрујућих порука и сигнала које добијамо из ЕУ, обезбиједимо наредну етапу у процесу европских интеграција.  Подршку грађана у овом опредјељењу имамо. Више од 75 посто испитаних грађана на цијелој територији Босне и Херцеговине жели чланство у Европској унији. 

У вријеме када се Унија суочава са многим спољним, али и унутрашњим изазовима, надамо се да ће наша опредијељеност и исказана жеља за приступањем Унији, као и  региона у цјелини, бити правилно препозната и у том смислу поздрављамо охрабрујуће поруке и одлуке институција и истакнутих званичника Европске уније“, рекао је предсједавајући Савјета министара БиХ др Денис Звиздић.