Oбрaћaњe прeдсjeдaвajућeг СМ БиХ нa сaстaнку Упрaвнoг oдбoрa ПИК-a

Прeдсjeдaвajући Сaвjeтa министaрa Бoснe и Хeрцeгoвинe др Никoлa Шпирић oбрaтиo сe, у Сaрajeву, члaнoвимa Упрaвнoг oдбoрa Сaвjeтa зa имплeмeнтaциjу мирa у БиХ (ПИК) .(Гoвoр прeдсjeдaвajућeг oбjaвљeн у цjeлoсти)

Екселенције,
Даме и господо,

Допустите ми да вас на самом почетку поздравим и зажелим угодан боравак. Сматрам да је данашњи састанак, као и сви претходни састанци ПИK-а, прилика да заједнички анализирамо и размјенимо мишљења о тренутној ситуацији у БиХ како политичкој тако и економској.

Иако знам да је основна тема данашњег састанка разматрање испуњавања 5+2 услова за транзицију Канцеларије Високог представника у Канцеларију Специјалног представника са посебним освртом на питање државне имовине, желим да вас прво информишем о цјелокупним активностима Савјета министара БиХ у претходном периоду а потом посебно о наведеним условима.

Савјет министара БиХ је од прошлог засједања ПИК-а до данас одржао 16 сједница од чега двије тематске: једну посвећену европским интеграцијама а једну посвећену NATO интеграцијама. На наведеним сједницама смо разматрали више од тридесет приједлога и нацрта закона, од којих би посебно споменуо: нацрт закона о унутрашњој и поморској пловидби; приједлог закона о оружју; приједлог закон о међународној правној помоћи у кривичним стварима; приједлог закона о бесплатној правној помоћи, нацрт закона о адвокатури, нацрт закона о гаранцијском фонду, нацрт закона о јавним набавкама; нацрт закона о поступку закључивања и извршавања међународних уговора, нацрт оквирног закона о основама научно-истраживачке дјелатности и координације унутрашње и међународне научно-истраживачке сарадње Босне и Херцеговине, нацрт закона о акцизама, приједлог закона о контроли спољнотрговинског промета производа и услуга од стратешке важности за БиХ; нацрт закона о финансијском лизингу, итд

Осим тога смо усвојили ревидирану стратегију БиХ за провођење Анекса ВИИ Дејтонског мировног споразума; Стратегију превенције и борбе против насиља у породици за БиХ за период 2009. – 2011. године; именовали смо директоре и замјенике директора Агенције за полицијску подршку, Агенције за школовање и стручно образовање кадрова и Агенције за форензичка испитивања и вјештачења,итд.

Савјет министара је у претходном периоду био посвећен рјешавању обавеза из Мапе пута за либерализацију визног режима те смо на тематској сједници посвећеној европским интеграцијама разматрали докуменат Европске комисије о „ Оцјени имплементације Мапе пута од стране БиХ“ као и и информацију о обављеним преговорима са представницима Европске комисије. С тим у вези Савјет министара је задужио Интерресорну радну групу да припреми План активности за провођење препорука из документа Европске комисије.

Учинићемо све да реализујемо препоруке из Акционог плана како бисмо нашим грађанима обезбједили бијели шенген до краја 2009 године. Молим вас да наша настојања у томе подржите

У посматраном периоду ми из Савјета министара смо велику пажњу посветили функционисању Фискалног савјета БиХ. Урадили смо корисну ствари јер координација у оквиру Фискалног савјета нам даје шансу да усаглашеним мјерама успјешније одговоримо на изазове које са собом носи глобална економско финансијска криза. Готово сам сигуран да Босна и Херцеговина сама неће моћи одговорити изазовима које са собом носи економска криза, као шта сам и упозорио на сједници Савјета безбједности УН-а која је одржана 05. децембра 2008. године, али и разочаран одсуством регионалне и европске димензије у рјешавању овог питања. Из тих разлога сам покренуо иницијативу према Секретаријату Регионалног Центра за сарадњу за формирање Инвестиционе банке Југоисточне Европе у чему очекујем и вашу подршку

Када је у питању имплементација Прудског споразума, Савјет министара је донио Одлуку да је 2011. година циљна година за попис становништва у БиХ, као и Одлуку о формирању Радне групе за израду Закона о попису, која је у завршној фази израде нацрта закона.

Као што вам је познато, Савјет министара БиХ је био и формални предлагач амадмана И на Устав БиХ, којим се рјешава питање Брчко Дистрикта, а који је на наше велико задовољство данас усвојио Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ.

У вези са испуњавањем преосталих услова за транзицију Канцеларије Високог представника у канцеларију Специјалног представника Европске уније, Савјет министара БиХ је на 71. сједници одржаној 29. децембра 2009. године усвојио Државну стратегију за рад на предметима ратних злочина, а на сједници одржаној прошле седмице смо донијели Одлуку о формирању Надзорног тијела за праћење провођења наведене стратегије. На истој сједници смо именовали и Координационо тијело за праћење имплементације Стратегије у области имиграција и азила.

Са обзиром на значај рјешавања питања државне имовине сматрам да је потребно да вас о том питању детаљно информишем.

Као што знате, Савјет министара БиХ је формирао Комисију за државну имовину која је у периоду од постизања прудског споразума до данас одржала низ састанака на којима је покушала доћи до усаглашеног текста закона о расподјели имовине на бази прудског споразума. Као што вам је познато, прудски договор је промовисао територијално-функционални принцип за рјешавање овог питања.

Нажалост, до сада није постигнут консензус унутар комисије о прихватљивом и одрживом рјешењу питања расподјеле имовине између државног и других нивоа власти, што је постављено као услов у комуникеу ПИК-а од 27. фебруара 2008. године.

Мишљења сам да комунике ПИК-а и прудски споразум не остављају простора за дилеме, али накнадна тумачења, па макар она долазила и од ОХР-а уносе политиканство које вријеђа правну логику.

Наиме, право истовременог књижења и раскњижавања, као могућност која се у међувремену појавила, институт је којег не познаје правна пракса, па понекад стичем утисак да је предложено да би се ствари додатно искомпликовале, те зато понављам да коминике ПИК-а и прудски споразум једини стварају простор за успјешно рјешавање овог питања.

Нажалост, осим самог текста закона, у међувремену се проблематизује још једно питање, а то је попис имовине.

Наиме, потпуно свјестан да је, осим самог закона, једна од основних претпоставки за рјешавање овог питања и попис имовине ја сам за једну од сједница Савјета министара БиХ припремио Одлуку о формирању Радне групе за попис имовине.

Та Одлука је била базирана на Закону о привременој забрани располагања државном имовином БиХ, који је наметнут Одлуком Високог представника од 18. марта 2005. године, те је члан 2 предложене Одлуке прецизирао да се под државном имовином подразумјева управо имовина из члана 1. Закона о привременој забрани располагања државном имовином БиХ

Међутим, став Канцеларије Високог представника је да је предложена дефиниција државне имовине која је садржана у наведеном члану 2 превише уска и да није у складу са Одлуком о успостављању Комисије за државну имовину коју је Савјет министара БиХ донио у децембру 2004 године. Мишљења сам да у овом случају свакако у обзир морамо узети да је одлука Савјета министара донесена у децембру 2004. године, а Закон о забрани располагања имовином ( чији сам члан цитирао у предложеној одлуци) у марту 2005. године.

Осим тога у члану 2 предложене Одлуке сам преузео дефиницију из Закона о забрани располагања имовином, јер располагање имовином која није обухваћена тим законом није забрањено и самим тим, по мом мишљењу, није ни спорно. То значи да је имовином која није обухваћена тим законом неко већ могао располагати и де фацто и де јуре. Како онда та имовина може бити пописана и како она може бити предметом расподјеле кад је по логици ствари могла промјенити више власника у претходним годинама.

Са обзиром на наведени став Канцеларије Високог представника јавља се дилема да ли ми желимо да ријешимо ово питање или желимо да га додатно закомпликујемо. Да ли то, као толико пута до сада, постављамо нереалне циљеве прејудицирају тако неуспјех на самом почетку.

Цијенио бих уколико би овај скуп, са обзиром на присуство и политичких лидера и представника Канцеларије Високог представника, дао одговор на то питање.

Без обзира са све наведено, ја сам оптимиста и сматрам да са мало више осјећаја за компромис можемо ријешити питање државне имовине и то на линији прудског договора, односно територијално-функционалног принципа, јер свако одступање од договорених принципа је опасно зато што ствара простор за додатне манипулације.

Допустите ми да на самом крају захвалим и Његовој екселенцији господину Мирославу Лајчаку на труду и стрпљењу које је уложио током свом мандата. Познато је да су оцјене о успјеху БиХ оцјене земље латентног неуспјеха и константног успјеха високих представника. Неће ми замјерити нови високи представник господин Инзко што ћу уз ријечи добродошлице изразити очекивање да ће се у периоду испред нас обезбједити директна корелација између успјеха земље и успјеха високог представника

Хвала на пажњи.(крај)