Обраћање предсједавајућег СМ БиХ Аднана Терзића у Сарајеву на Другој регионалној конференцији о развоју туризма на западном Балкану

Говори ( 25.10.2005 )
Обраћање предсједавајућег СМ БиХ Аднана Терзића у Сарајеву на Другој регионалној конференцији о развоју туризма на западном Балкану
Путовање и туризам – које обухватају транспорт, смјештај, угоститељство, рекреацију и услуге за посјетиоце – чине привредну грану највећег приоритета и најуспјешнијих послодаваца. У БиХ се очекује да ће путовање и туризам у 2005. години остварити 942,2 милиона КМ економске активности. До 2015. године очекује се укупна потражња и пораст на 1.951,6 милиона КМ- истакао је Терзић у говору који је објављен у цијелости.

Ваше екселенције,
Даме и господо,

Изузетна ми је част и задовољство да поздравим и обратим се учесницима Друге регионалне конференције о развоју туризма на Западном Балкану, која се организира у оквиру процеса сурадње земаља Југоисточне Еуропе.

У праскозорје десетогодишњице Дејтонског мировног споразума и почетка преговора о процесу стабилизације и придруживања Еуропској Унији, охрабрена постигнутим унутарњим реформским процесима, Босна и Херцеговина отвара ново поглавље у својој повијести, хватајући се у коштац са новим захтјевима и изазовима, које пред њу ставља глобално тржиште, јача јединствени економски простор и унутарњу стабилност креирајући амбијент у којем ће својим грађанима и онима који је посјећују пружити сигурност, слободу кретања и просперитет.

Демократизација, тржишно оријентирана економија, регионална сурадња представљају механизме јачања стабилизацијски тенденција у Региону. Туризам, једна од најдоминантнијих индустријских грана данашњице, управо је важан за узајамно разумијевање међу људима као и у контексту регионалне стабилности.

Да би се постигао одрживи економски развој, земље Западног Балкана требају промовирати индустријске секторе који доносе релативно компаративну предност. У том свјетлу треба нагласити развој националних стратегија у области туризма, реформу политика, стандардизацију и подршку приватног сектора, медија и услужних дјелатности.

Туризам игра значајну улогу у креирању нових радних мјеста и стварању капитала, промоцији развоја села, пољопривреде, у изградњи одрживог хуманог развоја укључујући смањење сиромаштва, заштиту околиша и учешће женске радне снаге.

Туристичке атракције представљају већином културно-хисторијски и споменици природе. Без заштите околиша као сегмента у процесу планирања, немогућ је и одрживи развој. Заштита околиша је предувијет развојне стратегије у области туризма и пресудан кад се на развој гледа са економског становишта. Она укључује и јавну наобразбу, маркетиншке стратегије те повећано учешће грађанства кроз развој еко-туризма.

Изградња туристичке инфраструктуре, која ће одговорити захтјевима тржишта, изискује и промоцију директних страних улагања и конкретне акционе планове у оквиру процеса сурадње земаља Југоисточне Еуропе.


Путовање и туризам – које обухватају транспорт, смјештај, угоститељство, рекреацију и услуге за посјетиоце – чине привредну грану највећег приоритета и најуспјешнијих послодаваца. У БиХ се очекује да ће путовање и туризам у 2005. години остварити 942,2 милиона КМ економске активности. До 2015. године очекује се укупна потражња и пораст на 1.951,6 милиона КМ.

Очекује се да ће бх туризам и путовање допринијети 1,3 % бруто друштвеном производу 2005. године у износу од 173,6 милиона КМ, са номиналним растом на 327,4 милиона КМ до 2015. године. У овој години, у укупној запослености БиХ, једно од свака 21,3 радна мјеста припада генерисаном туризму, односно до 2015. године, једно од 20 радних мјеста .

Туристичка индустрија постаје највећи свјетски ресурс за запошљавање. Она стимулише улагања у инфраструктуру, од којих већина помажу побољшању увјета живљења локалне заједнице, а држави доноси огромне приходе.

Првобитна студија развоја и раста свјетског туризма од 1995. до 2020. сврстала је БиХ на високо треће мјесто са годишњом стопом раста од 10,5 одсто.

Непостојање ауторитета за туризам на нивоу цијеле државе, непостојање јединствене законске регулативе БиХ, дисхармоничност прописа унутар ентитета, неусаглашеност закона са регулативом у земљама ЕУ, као и стандарди у туризму, не кореспондирају са међународним, и то може само довести у опасност предвиђени тренд.

Стога је потребно уложити напоре у креирању дугорочне стратегије развоја туризма БиХ, довршити процес приватизације, постојећи систем промоције туризма на државном нивоу учинити ефикаснијим, функционално користити постојеће ресурсе, промовирати директна страна улагања кроз убризгавање свјежег капитала и стимулативних средстава у сектору туризма. Вјерујем да би ова конференција могла понудити дио одговора на ове изазове.

Усто, сходно компаративним предностима туризма БиХ, стварање едукативних институција за туризам и професионалног менаџмента убзано ће рјешавати проблеме који коче развој туристичке индустрије.

Регионално, Западни Балкан може одиграти одлучујућу улогу у промоцији развоја одговорног, одрживог и опће прихватљивог туризма с циљем јачања економског развоја, међусобног разумијевања, мира, просперитета уз генерално поштивање људских права и фундаменталних слобода.

На крају бих се најискреније захвалио Влади Јапана за њен беспоштедни допринос у организацији Конференције, нарочито у промоцији еко-туризма у Босниа и Херцеговини, као и УНДП-у на његовом ангажману у развоју туризма.

Желим Вам успјешан рад и угодан боравак у Босни и Херцеговини. (Крај)