Oбрaћaњe прeдсjeдaвajућeг СM БиХ Aднaнa Teрзићa члaнoвимa Пaрлaмeнтaрнe скупштинe Сaвjeтa Eврoпe у Стрaзбуру

Говори ( 21.06.2005 )
Oбрaћaњe прeдсjeдaвajућeг СM БиХ Aднaнa Teрзићa члaнoвимa Пaрлaмeнтaрнe скупштинe Сaвjeтa Eврoпe у Стрaзбуру
Господине предсједниче, чланови Парламентарне скупштине, екселенције, Даме и господо, Чини ми велику част и задовољство присуствовати вашем јунском засједању. Захваљујем се на прилици да вам се у име Вијећа министара Босне и Херцеговине и лично обратим. (Говор објављен у цјелости)

Господине предсједниче, Активности Вијећа Еуропе и напори које њене чланице улажу већ дуже од пола вијека довели су нас до данашњице у којој смо ближе него икад истинској еуропској заједници заснованој на демокрацији, људским правима и владавини закона.

Чињеница да континуирано напредујемо у остварењу овог циља свакако је охрабрујућа, али и обавезујућа, како за институције Вијећа Еуропе, тако и за сваку од нас чланица. Охрабрујућа, јер шаље јасну поруку да се готово цијели еуропски континент јасно и предано опредјелио за демокрацију умјесто диктатуре, људска права умјесто дискриминације, владавину права умјесто самовоље и сарадњу умјесто изолације. Обавезујућа, јер нам не дозвољава да на мапи нашег континента толерирамо црне рупе другачијих правила, чије пуко постојање, макар и изолирано, има велику дестабилизирајућу моћ.

Подручје из којег долазим било је таква тамна зона Еуропе, а мени је велико задовољство да вам пренесем да, захваљујући, између осталих, и институцијама и пракси Вијећа Еуропе то више није случај.

Иако сте ви сви овдје јако добри познаватељи чињеница које већ сада представљају еуропску хисторијску грађу краја xx вијека, ипак не могу не споменути да је само десет година раније, ситуација у БиХ била сасвим другачија. Два града, сублимирају оно што се у БиХ догађало 1995. – Сребреница и Дејтон. Преко 8 000 убијених сребреничких мускараца и дјечака, страшна је истина о злочину, који се десио 50 година након што су борци за слободну Еуропу ослободили Аушвиц и рекли «никад више». Данас, суочени са обиљежавањем Комеморативног скупа, а поводом 10-годишњице сребреничког геноцида, Еуропа и свијет су поново у прилици да јединствено и одлучно понове «никад више» злочиначким пројектима против човјечности. Остаје ми да вјерујем да ће овај завјет бити и посљедњи који ће свијет морати урадити.

Мировни споразум парафиран у Дејтону, потписан у Паризу, најчешће спомињан у контексту комплицираних и нефункционалних рјешења зауставио је рат, омогућио слободу кретања и нови почетак за државу Босну и Херцеговину. Критика на дејтонски оквир, а ни заклињања у њега, поготово од стране оних који га никад и нису жељели, нити су досљедно имплементирали, није недостајало у протеклих 10 година. Али том мировном споразуму могуће је дати свјетло на крају тунела. Евидентна ограничења која је дејтонски оквир поставио треба и могуће је отклањати искључиво путем увођења опћих еуропских стандарда, оних које прописује Вијеће Еуропе, и оних које примјењује Еуропска унија.

Једино таква, еуропска реформска агенда може бити свјетло на крају тунела, мотор реформи у БиХ и допринос политичком окружењу оријентираном према растерећењу од међуетничких тензија и страховања. Такав реформски процес, уз одлучност бх. стране захтијева објективан и афирмативан став међународне заједнице. Као што ви очекујете од лидерства БиХ да безкомпромисно водимо процес усвања еуропских стандарда, тако је сада наше очекивање од лидера Еуропске заједнице да након двоструког « не» Уставу Еуропске уније, проширење неће бити доведено у питање. За све нас овај нови амбијент треба бити додатни подстицај да градимо веће јединство и видљиво боље међусобно разумијевање.

Господине Предсједниче, даме и господо,

Ми у Босни и Херцеговини у посљедње три године учинили смо више на плану уозбиљавања и реинтегрирања државе, те успостављања и функционирања њених кључних полуга, него у претходних, послијератних седам. У априлу ове године БиХ је прославила свој трећи рођендан под окриљем ове најстарије еуропске институције, сходно томе, постоји јасна узрочно-посљедична веза између стицања пуноправног чланства у Вијећу Еуропе и испуњавања пост-пријемних обавеза, ОХРАБРЕЊА И ОБАВЕЗА, на једној страни и реформског плимног вала на домаћем терену.

Уласком у чланство ВЕ, БиХ је прихватила испуњавање 73 пост-пријемне обавезе и добила први «блуе принт» за спровођење реформи. Обавезе из прве године у року су и у потпуности испуњене, за сад смо финализирали испуњавање 21 обавезе, за испуњавање 15 обавеза још увијек тече вријеме, а 37 њих је процесне нарави што захтјева континуиране активности. Ова, трећа година чланства уједно је и била и најтежа обзиром да смо радили на испуњавању обавеза и из прве и друге године чланства, те активности прилагођавали потребама треће године чланства.

Оно на што вам посебно желим скренути пажњу је неоспорна чињеница да није недостајало политичке воље да се ове обавезе испуне, као и да је заостајање у појединим сегментима увјетовано недостатком финансијских средстава и квалифицираних стручњака. Све политичке снаге у БиХ потпуно су сложне и сагласне у једном, а то је да је чланство у Вијећу Еуропе најбољи избор за нашу државу у циљу остваривања стварне владавине демокрације, стварног приближавања стандардима и нормама владавине закона и поштовања људских права и фундаменталних слобода. Тако је главни приоритет сазива Вијећа министара које водим континуирано прилагођавање и усклађивање цјелокупног домаћег законодавства еуропским конвенцијама, а нарочито пуно сугласје са свим одредбама Еуропске конвенције о заштити људских права. Данас, политички фактори (плаyерс) свих народа, свих политичких опција су сложни: једино рјешење за стабилну Босну и Херцеговину је интеграција у велику европску породицу. Босна и Херцеговина је захваљујући трогодишњем чланству и испуњавању обавеза проистеклих из тог статуса, из Дејтона, захваљујући Стразбуру кренула ка Бриселу. Не ради се само о одлукама политичког врха, већ и о ставу јавности - према анкетама, 80% грађана БиХ подржава будућност Босне и Херцеговине у ЕУ.
Еуропска БиХ за какву се залажем, интеграцијом и прихватањем европских стандарда имат ће јединствен економски простор, границу уређену према стандардима Шенгенског споразума, независно судство, ефикасну полицију, међународно признато образовање, кредибилан здравствени и социјални систем, професионалне медије и прије свега, функционалне демократске институције које гарантирају пуну равноправност и једнаке шансе свим грађанима.

Господине предсједниче,
Ста смо постигли до сада, након пријема у пуно чланство ВЕ, релативно кратком, али интензивном периоду? Да кренем од избора проведених 2002. године – БиХ је показала да може самостално организирати и провести ефикасне опће изборе у скалду с највишим међународним стандардима. Новина на локалним изборима било је увођење директног избора начелника опћина чиме смо ојачали смо локалну самоуправу. Кључна карактеристика досад имплементираних реформи је да су постигнуте осигурањем политичког договора, а не међународним притиском или наметањем од стране Високог представника тј. путем постизања пуне сагласности ентитета о преносу њихових надлежности на државни ниво. За добробит грађана, најважније је, свакако, успостављање јединственог економског простора, обједињавање двије царинске управе у једну, иницијатива ентитетских влада да се на државном нивоу донесе закон о порезу на промет (што је била искључива надлежност ентитета). Ништа мање значајно је и обједињавање ентитетских обавјештајних служби, које по први пут у хисторији функционира под демократским парламентарним надзором. Успостављање и функционирање државног Министарства одбране био је кључни корак у испуњавању увјета за прикључивање Партнерству за мир. Цијели низ институција и органа у сегменту фито-санитарне заштите добили су мандат на државном нивоу. Желим да нагласим да БиХ улази у финалну фазу припрема за увођење ПДВ са јединственом стопом, што ће, између осталог, вјерујем, допринијети трајном консолидирању пословног амбијента за стране инвестиције. У посљедње двије године биљежимо континуиран раст нивоа СДИ, а као илустрацију успјеха на плану економије, желим потврдити да је током 2004. ГДП порастао за готово 6%, што је регионални рекорд. Реформом правосуђа успостављени су тужилаштво и Суд БиХ, а Високо судско и тужилачко вијеће, задужено је за успоставу владавине права у складу са европским стандардима и праксом. Босна и Херцеговина је прва земља у регији која задовољава међународне стандарде за процесуирање ратних злочина. Од Државног вијећа очекује се да ће радити у складу с најбољим еуропским праксама уз оптималне техничке увјете.
Реформом електроенергетског система омогућили смо реализирање једне од најважнијих регионалних активности - стварања Енергетске заједнице Југоисточне Еуропе (ЕЦСЕЕ) што је прво формално повезивање цјелокупног региона с ЕУ, а имат ће и велики утицај на стабилан економски развој региона као и на хармонизацију енергетског сектора у региону. Церемонија потписивања ускоро ће бити обављена у Лондону.
Увјети, њих 16, проистекли из Студије изводљивости, већином су имплементирани у самоиницијативно скраћеним роковима. БиХ у овом тренутку од препоруке за отпочињање преговора о Споразуму о стабилизацији и асоцијацији с ЕУ дијеле двије активности – реформа полиције и Закон о јавном РТВ систему, за што још увијек постоји реална шанса да се финализирају. БиХ ову шансу не смије пропустити.
Дозволите ми да Вам још скренем пажњу и на значајну промјену на плану присуства међународних војних снага у БиХ. Долазак ЕУФОР-а тј. почетак међународне мисије «АЛТХЕА» под водством ЕУ представља јасну поруку о свеобухватном пакету присуства ЕУ у БиХ и својој мисији под слоганом «од стабилизације ка интеграцији». Држим да постоји опћи концензус у међународној заједници да мисија АЛТХЕА није у БиХ да би успостављали или одржавала мир. Међународно војно присуство у БиХ порука је цијелом региону који, без обзира на разлике у степену интегрираности, још увијек није у потпуној сагласности с политичким и војним структурама НАТО-а. Ово обраћање прилика ми је да изразим захвалност свим земљама чије су трупе биле присутне у БиХ у саставу СФОР-а, као и онима чије ће трупе остати и/или доћи у БиХ под мандатом ЕУФОР-а.
Још једна тема на коју се желим осврнути јесте недавно објављено Мишљење Венецијанске комисије о уставној ситуацији и овластима Високог представника међународне заједнице у Босни и Херцеговини. Од краја марта, како је Мишљење објављено, оно је постало обавезно и најтраженије штиво свих актера у друштвено-политичком животу Босне и Херцеговине, што указује на кредибилност, релевантност, али и правовременост његовог објављивања. Сходно томе, захваљујем се Парламентарној скупштини на доношењу Резолуције 1384 из 2004. године, о јачању демократских институција у Босни и Херцеговини, којом сте затражили од Венецијанске комисије доношење поменутог Мишљења. Ово је оптималан тренутак да се у активну дискусију и размјену стајалишта о Мишљењу укључе сви слојеви друштва, те нам је опет добродошло знање и искуство Вијећа Еуропе у организирању и провођењу активних дебата, семинара и радионица, па чак и конференције о темама од виталног значаја за успјех свеобухватних реформи и трансформнације и транзиције комплетног босанскохерцеговацког друштва.
Охрабривање и подршка интеграцијским процесима у БиХ јасна је порука цијелом региону да досљедна демократизација и усвајање еуропских стандарда, сами по себи, представљају реалан напредак и дјеловање у интересу грађана, али и начин афирмирања на регионалном и међународном плану, као и пут ка остваривању заједничке еуропске будућности. У том контексту БиХ посебно поздравља чињеницу да је Варшавска декларација подцртала приврженост Вијећа Еуропе изградњи креативне заједнице, отворене за знање и различите културе, грађанске и кохезивне заједнице засноване на поштовању људских права, демократији и владавини закона, јер су то дугорочни интереси БиХ, како на унутрашњем микроплану, тако и на ширем, еуропском плану.

Остварење ових циљева, како то предвиђа и Акциони план, захтјевају пуни ангажман свих институција ВЕ, чланица појединачно и у међусобној сардњи, али и интеринституционалну сарадњу с еуропским организацијама које дијеле темељне вриједности и интересе – Еуропском унијом и Организацијом за сигурност и сарадњу у Еуропи. Примјери многих реформских активности у БиХ свједоче о комплементарности, дјелотвроности, па и неопходности блиске сарадње ове три организације.

Господине предсједниче, чланови Парламентарне скупштине, Екселенције, даме и господо, захваљујем вам се још једном на прилици да вам се обратим и на пажњи, биће ми задовољство одговарати на ваша питања. (крај)