Обраћање предсједавајућег Савјета министара на Бечком економском форуму

Предсједавајући Савјета министара БиХ др Никола Шпирић обратио се учесницима Бечког економског форума, који се по први пут одржава у Босни и Херцеговини, у Сарајеву.(Говор објављен у цјелости). 

                                                                                   

 Екселенције,

Даме и господо,

 

Представља ми част и задовољство да вас у име Савјета министара БиХ поздравим на Бечком економском форуму који се по први пут одржава у Босни и Херцеговини.

 

Користим прилику да се на самом почетку захвалим и господину Ерхарду Бусеку, предсједнику Бечког економског форума, који је препознао потенцијале којим Босна и Херцеговина располаже.

 

Фокус данашњих разговора усмјерен на могућности инвестирања у областима инфраструктуре, финансија и енергије је изузетно привлачан и актуелан јер је значај  страних инвестиција у свакој земљи у транзицији  од непроцјењиве важности. Ни Босна и Херцеговина није изузетак у том погледу јер директне стране инвестиције представљају једини прави начин за ревитализацију економије. Жеља ми је да се са данашње конференције пошаљу поруке о позитивној привредној клими и потенцијалима БиХ као и поруке инвеститорима да је БиХ спремна за даљи развој привреде и да представља сигурно подручје за пласман инвестиција и новца.

 

Босна и Херцеговина је земља која је због својих богатих ресурса изузетно привлачна инвеститорима, који ће заједно са домаћим привредним субјектима радити на унапређењу привредног развоја БиХ. Управо зато поздрављам конференције овог формата које обезбјеђују директан контакт између домаћих и међунаордних привредних субјеката.

 

Босна и Херцеговина је земља која је у последњих неколико година биљежила динамичан економски раст. Реалан раст бруто домаћег производа је у периоду од 2003-2008 у просјеку износио преко 6%. У наведеном периоду, смо такође биљежили и раст индустријске производње, запослености,девизних резерви. Остварени економски раст је представљао директан резултат проведених реформи и повољног вањског окружења.

 

Нажалост, глобална економска криза ни једну земљу није оставила нетакнутом, па ни Босну и Херцеговину. Већ је сада јасно да ће  она за посљедицу имати успоравање економског раста. Свјесни могућих посљедица кризе, Савјет министара БиХ и ентитетске владе су предузеле низ мјера са циљем очувања макроекономске стабилности и омогућавање даљег привредног раста.

 

Као подршку очувању макроекономске стабилности, постигли смо договор са ММФ-ом у вези са аранжманом у износу од 1,2 милијарде долара за трогодишњи период 2009-2012. Циљ програма је очување фискалне одрживости и стабилности финансијског сектора.

 

Институције власти у Босни и Херцеговини на свим нивоима проводе бројне реформе које за циљ имају изградњу тржишног и цивилног друштва како бисмо што прије постали дијелом Европске уније.

 

Резултати тих реформи се виде у постепеном побољшању пословног окружења у контексту олакшавања пословања привредних субјеката. Посебну пажњу посвећујемо привлачењу страних инвестиција као и стимулисању домаћих. Податак који охрабрује нас који проводимо реформе као и потенцијалне инвеститоре је да је БиХ ове године поправила свој ранг у извјештају Доинг бизнис који се односи на лакоћу пословања привредних субјеката. Охрабрујуће су и оцјене Свјетске банке да чак и током економске кризе, земље Југоисточне Европе настављају унапређивати пословно окружење.

 

Даме и господо,

Амбијент за инвестиције у Босни и Херцеговини се постепено поправља   и приближава европским трендовима. Наглашавам да су могућности за инвестирање овдје много боље него што је о томе изграђена перцепција и домаће и међународне јавности. Подаци о обиму страних инвестиција у износу од 701 милион еура у 2008. години и 204 милиона еура о првој половини ове године говоре у прилог тој чињеници. Укупан обим страног инвестирања у Босну и Херцеговину у периоду од 1994 до 2009 године износи 5, 55 милијарди еура, од чега је 33% инвестирано у производњу, 22% у банкарство, 14% у телекомуникације, 12% у трговину, 2% у транспорт, итд...

Увјерен сам да ће учесници овог еминентног скупа бити у прилици да упознају компаративне предности које нуди Босна и Херцеговина када је у питању могућност разних облика сарадње у инфраструктурним пројектима, енергетском сектору, банкарском сектору,пољопривреди, грађевинарству, итд.

 

Вашу пажњи бих, између осталог, усмјерио на велике могућности и ресурсе у области енергије. Наиме, процјене говоре да је тренутно у употреби само 40% искористиве хидроенергије у Босни и Херцеговини. Студија енергетског сектора утврдила је потенцијале за хидро-производњу, чији је укупан капацитет 1824 МW у Федерацији БиХ и 1177 МW у Републици Српској, што укупно износи око 3000 МW. Ово представља значајан ресурс и за многе од ових електрана су припремљене студије предизводљивости, прелиминарни пројекти или финансијске студије.  Искориштавање овог потенцијала се уклапа и у енергетску политику Европске уније. Босна и Херцеговина такође посједује значајне потенцијале за равој малих хидроелектрана. Наведеном Студијом енергетског сектора установљено је скоро 300 МW у планираним малим хидроелектранама, док би будући потенцијал могао достићи и до 1000 МW.

Такође бих поменуо и друге важне инфрастуктурне пројекте као што је изградња коридора 5ц, реконструкције жељезничке мреже, затим пловност ријеке Саве, успостављање Регионалног центра за сузбијање пожара у Југоисточној Европи и Регионалног механизма за осигурање од природних непогода.

Свјесни смо да са становишта значајних инвестиција, како у енергетски сектор тако и у било који други сектор, регионални приступ има боље шансе за успјех. Привлачење инвестиција питање је које је одавно прешло државне границе. Сматрам да земље региона морају показати више смисла за сарадњу у свим доменима, како политичким тако и економским. Из тог разлога сам и покренуо иницијативу према Секретаријату Регионалног Центра за сарадњу, који је смјештен у Сарајеву, за формирање Инвестиционе банке Југоисточне Европе. Имајући у виду економске изазове са којим се суочавају земље овог региона, као и најаву опредјељења Европске комисије да ће у новој стратегији за земље Југоисточне Европе економски развој и регионална сарадња кроз заједничке пројекте бити приоритети, сматрао сам да је сада право вријеме за овакву Иницијативу.

Управо због наведених разлога стратешко опредјељење и приоритет Босне и Херцеговине је развијање регионалне сарадње са циљем да земље појединачно као и регион у цјелини  напредују и у свим сегментима достигну неопходне стандарде за интеграције у европске структуре са посебним фокусом на развој регионалних капацитета. Потенцијали су ту, а на нама је да их искористимо. Вјерујем да је данашња конференција добар подстрек за дјеловање у том правцу.

 

Хвала на пажњи