Говори
Обраћање предсједавајућег Звиздића у Ослу на обиљежавању 20. годишњице геноцида у Сребреници
04.06.2015
Vijeće ministara Bosne i Hercegovine
Поштована премијерко Солберг,
Уважене Екселенције,
поштовани Босанци и Херцеговци који живите у Норвешкој,
цијењени узваници, драги пријатељи,
данас ћу говорити о двије, за нас у Босни и Херцеговини, судбински важне теме: прва је Сребреница, та страшна рана на тијелу Босне која не зараста, која и послије 20 година изазива неизмјерну тугу и још увијек тражи одговор на питање како је било могуће да се у срцу Европе и пред очима читавог цивилизираног свијета могао допустити и догодити највећи злочин, масакр и геноцид послије Другог свјетског рата, а друга тема је моја домовина, Босна и Херцеговина, земља прелијепих природних богатстава и срдачних и вриједних људи, и земља која полако али врло одлучно корача ка чланству у породицу европских земаља којој географски и економски и припада.
Говорићу о двије дивергентне теме - са једне стране о туги и неправди, са друге стране о нади, ентузијазму и стваралачкој енергији, дакле, о двије вјечно супростављене и испреплетене емотивне крајности које су и у Босни и Херцеговини, као и на сваком другом мјесту у свијету које је било погођено катаклизмичним ратним разарањима, у сталној борби да постану доминантан образац понашања и дјеловања читавог друштва.
Ипак данас, када обиљежавамо 20-ту годишњицу геноцида у Сребреници, могу казати да је у Босни и Херцеговини, као вишестољетној мултиконфесионалној заједници и овај пут, као и много пута раније, побиједила намјера Босанаца и Херцеговаца да наставимо градити нашу заједничку будућност, нада утемељена на вјеровању да је у основи свакога напретка морални успон, а свакога пораза морални пад, као и да је толеранција највећи степен моћи, а освета први знак слабости.
Али, исто тако морам казати да нећемо а нити можемо заборавити Сребреницу, јер се, вођени ранијим искуством, плашимо да би се, ако би је заборавили, сличан злочин и геноцид над бошњачким народом могао поновити.
Ми у Босни и Херцеговини смо у нашој дугој хисторији већ свједочили чињеници да је заборав најбољи повод и основ да се злочин понови а управо то се догодило и сваки пут када је цивилизирани свијет рекао никада више, а онда такво обећање заборавио и изневјерио.
1937. године Пицасо је насликао „Гернику“ као антиратни симбол и сјећање на недужно убијене цивиле у насумичном бомбардовању малог градића Гернике. И казано је да се то више не смије догодити. А онда је 1937. отворен Бухенвалд, па Матхаусен, па Аушвиц .....у којима су убијени милиони недужних цвила.
И опет је казано: НИКАДА ВИШЕ.
И онда се догодила Сребреница – највећи геноцид у Европи послије II свјетског рата – злочин који је замрачио цивилизацијске тековине и избрисао појам хуманости. Зашто? Због чега су за само 5 дана убијена 8372 недужна цивила у доби од 12- 80 година?
Сваке минуте је у тих 5 најтужнијих дана у хисторији Босне и Херцеговине, у безумном походу злочинаца, одузиман један недужни људски живот. Живот оца који је сањао о лијепој будућности своје дјеце и живот дјеце који би сада били 30-годишњаци и играли се са својом дјецом. Гдје је тада, тога страшног јула 1995. године, погријешио цивилизирани и добро обавијештени свијет?
Мајке Сребренице и сви хумани људи још увијек траже одговоре на ова питања, траже истину, правду и кажњавање злочинаца како би онда када пронађу и укопају своје најмилије могле, у испуњењу овоземаљске правде, наћи малу дозу смираја.
Европа је опет казала да НИКАДА ВИШЕ неће дозволити геноцид на њеном тлу. Европски Парламент је 15. јануара 2009. године усвојио резолуцију којом се 11. јули проглашава даном сјећања на Сребреницу и даном сјећања на жртве геноцида у цијелој Европској унији.
Сви дубоко вјерујемо да ће се овај пут такво обећање испунити и да се више никада неће поновити међународне околности или друштвено уређење које би могло произвести неку нову Сребреницу.
И ми у Босни и Херцеговини кажемо да никада више нећемо дозволити да се геноцид понови на тлу наше домовине, и позивамо све којима мир, суживот и просперитет представљају хабитус понашања и политичког и друштвеног дјеловања, да им Сребреница буде трајна опомена и свједочанство шта се догоди када заћуте они који не кажу оно што би требали јасно и гласно казати и понављати и када се, остајући пасиван, допусти злу и барбаризму да побиједе добро и цивилизацију.
Зато не смијемо и нећемо ћутати, и нећемо и не можемо казати да послије Сребренице треба престати писати поезију, како је то послије Аушвица рекао познати њемачки филозоф Теодор Адорно. Напротив, јер трајна патња, а то је у случају Босне и Херцеговине Сребреница, има право на свој израз, на тумачење боли сваке мајке која је остала сама, на пијетет града који је остао без својих становника, на захтјев за правдом државе чији су невини грађани мучно убијени.
Због тога је потребно писати и говорити о Сребреници, али и о свим холокаустима и геноцидима XX стољећа, баш онако како то пише и дјелује Арне Јохан Ветлесен, како би сви схватили узроке, циљеве и размјере почињених геноцида као злочина и зла највећег ранга, и, што је најважније, како би свако од нас, и сви заједно, радили на њиховој превенцији. Једноставно, морамо писати и говорити о Сребреници, јер без суочавања са прошлошћу није могуће градити будућност.
Сребреница је планетарни симбол и због тога ћемо писати о Сребреници и свједочити о том времену безумља како се више никада на тлу модерне Европе не би могла изродити злочиначка идеја и мисија која би за циљ имала убијање недужне дјеце, мушкараца и стараца. Сребреница ће остати трајни тумач барбарства и безумља и тужни, најтужнији симбол боли сваке мајке која је остала без својих синова и сваког невиног дјетета које је морало одрастати без свог оца, своје браће и сестара, без својих најдражих.
Сребреница је морала и мора бити прекретница у односу Европе према Босни и Херцеговини и у односу Европе и свијета према разним сепаратистичким и сецесионистичким тежњама и догађајима на Балкану који могу пореметити наша настојања да креирамо стање трајног мира, просперитета и стабилности. Ми то у БиХ истински желимо, а Европа и НАТО нам то могу и осигурати.
Сада вам желим нешто казати и о другој теми са почетка мога говора - о мојој домовини, Босни и Херцеговини, иако сам потпуно сигуран да су вам моји драги Босанци и Херцеговци који живе у вашој држави казали све оно што је важно и похвално, и због тога ћу ја казати само неколико чињеница које су, у овоме моменту, битне и актуелне.
Најважнија од њих јесте да смо снажно покренули и динамизирали све процесе који значе убрзано испуњавање увјета за приступ ЕУ, односно за добивање кандидатског статуса. Првог јуна је ступио на снагу Споразум о стабилизацији и придруживању који је отворио ново поглавље односа између ЕУ и БиХ, и већ сада можемо казати да БиХ, обзиром на постојање позитивне политичке воље у Вијећу министара БиХ којем предсједавам, као и у Парламенту БиХ, има потпуно извјесну европску перспективу.
Друга битна ствар су економске реформе које проводимо у БиХ са намјером да наше компаративне предности ставимо у функцију нашег економског развоја. Желим истаћи неколико битних показатеља који су најбољи приказ наших напора и најбоља позивница инвеститорима да улажу у БиХ.
БиХ је врло конкурентна земља с обзиром на њен гео-стратешки положај, природне ресурсе, едуцирану радну снагу, развијен банкарски сектор и стабилан курс, могућност развоја подузетништва кроз мсп, развојне могућности и атрактивне пројекте у енергетици, шумарству, дрвној и металној индустрији, врло озбиљне пољопривредне капацитете као и на велике потенцијале у сектору туризма.
Босна и Херцеговина обухвата прелијепи простор од 51.197 км квадратних, као дио од само 5% простора читаве планете Земље који има све врсте природних богатстава: ријека, шума, планина, питке воде, минералних сировина. БиХ се по хидропотенцијалу налази на 8. мјесту у Европи, 50% наше површине је прекривено шумама са различитим типовима дрвета највеће квалитете, а осталих 50% заузимају здрави пашњаци и плодне равнице који обилују питким водама и ријекама и представљају изванредан ресурс за производњу органски здраве хране.
Босна и Херцеговина располаже значајним потенцијалом у металној, текстилној и индустрији одјеће и обуће. Наши радници у овим секторима имају потребне вјештине и практична искуства што је изузетно важно за даљи развој и чињеницу да ће се повећање конкурентност заснивати на знању и иновацијама у наведеним областима.
Посебно желим споменути сектор туризма и околиша. Босна и Херцеговина има изванредан положај, конфигурацију терена сличну свјетским туристичким дестинацијама и погодну климу. Имамо десетине ријека, језера, паркова природе. БиХ има више од 2300 националних споменика материјалне и духовне културе који припадају различитим цивилизацијама које су обитавале у Босни и Херцеговини у њеној 1000 година дугој хисторији. Не постоји нити једна грана туризма за коју БиХ не посједује потребне предиспозиције, али оно што нам недостаје су инфраструктура и пренос савремених знања и искустава.
Олимпијска застава ће се 2017. послије 31 године вратити у главни град Босне и Херцеговине, у олимпијско Сарајево у којем су 1984. одржане XIV зимске Олимпијске игре. Те 2017. године ће на босанскохерцеговачким олимпијским планинама Бјелашници, Игману и Јахорини бити одржан EYOF, односно омладинска олимпијада уз учешће више од 1500 спортиста из 49 земаља Европе и шире регије. Позивам вас да будете наши партнери у овоме важном и промотивном догађају.
Поштоване екселенције и драги пријатељи,
желим завршити овај дио говора о мојој држави Босни и Херцеговини са цитатом фра Петра Анђеловића, припадника реда Фрањеваца који су присутни у Босни од 15. стољећа, који је на крају свога врло садржајног живота рекао:
„Босна је важна, јер је прије свега, или више од свега, ознака за цивилизацијски процес који се кроз хисторијске промјене и политичке догађаје одвијао током цијелог једног миленијума. Босна је увијек била мјесто сусрета народа, религија и обичаја и по томе је била необична, занимљива и велика, и као таквој њој нема смрти, јер ако би нестала Босна, нестао би примјер како би људи могли живјети заједно и наџивјети све пријетње надолазећих времена.“
Поштована премијерко Солберг,
Уважене Екселенције, драги пријатељи,
На крају мога говора желим се још једном најискреније захвалити пријатељском норвешком народу и норвешкој држави за све што сте учинили за БиХ и Босанце и Херцеговце онда када је то било најпотребније. Вјерујте да вам то Босна и Херцеговина никада неће заборавити и да ћете у нашој хисторији, и што је још важније у нашим срцима, остати трајно уписани као наши искрени пријатељи.
Због тога свима онима који из пријатељске Норвешке долазе као туристи, инвеститори или једноставно пријатељи наших Босанаца и Херцеговаца ја унапријед желим добродошлицу у моју домовину, у Босну и Херцеговину.
Исто тако, желим захвалити и мојим драгим Босанцима и Херцеговцима на вашој успјешној интеграцији у норвешко друштво. Показали сте да долазите из земље која зна цијенити истинско пријатељство и стварне друштвене вриједности.
Хвала Вам и останите такви какви сте били до сада: образовани, вриједни и перспективни.
И на крају драги пријатељи, желим да вам пренесем поруку која има трајно значење: најискреније вам хвала за све и добродошли драги пријатељи у БиХ, било гдје и било када.(крај)