Обраћање предсједавајућег Савјета министара БИХ на сједници Савјета за имплементацију мира

Говор предсједавајућег објављен у цјелости 

Екселенције, Даме и господо,

 

Као што је можда некима од вас познато ово је моје десето обраћање на засједању ПИК-а у овом сазиву Савјета министара. Прилика је ово да анализирамо оно што је урађено у периоду од претходног засједања Савјета за имплементацију мира до данас. Била би ово такође добра прилика да процјенимо шта је то што се може урадити до избора или бар шта планирамо урадити до тада. Нажалост, састав позваних на данашњи састанак не пружа гаранције да ћемо постићи тај циљ.

 

Цијеним да би било сврсисходно на самом почетку овог засједања да нас је Високи представник све заједно барем укратко информисао о успјесима разговора које је последњих дана водио са кључним политичким актерима од којих зависи темпо и судбина даљих процеса. Без таквих информација, ми се данас можемо само бавити нагађањима.

 

На самом почетку бих желио да изразим жаљење што је овај састанак, бар судећи по неким јавним емитерима, већ унапријед обесмишљен, обезвријеђен и осуђен на пропаст. Оно што по мени изазива још веће жаљење јесте чињеница да је Федерална телевизија као јавни емитер недавно цјелокупан политички естаблишмент Републике Српске као и представнике Републике Српске на државном нивоу поистовјетила са трећим Рајхом а да је било каква јавна реакција ПИК-а изостала. Промптност реакције ПИК-а на законодавно уобличавање референдума и грађанске иницијативе у Републици Српској најблаже речено говори о двоструким стандардима. Цијеним да ни данас није касно да ПИК пошаље јасну поруку шта подразумјева под слободом медија.

 

Упркос свему, Савјет министара је у претходном периоду остао посвећен својим стратешким циљевима а то су либерализација визног режима за грађане Босне и Херцеговине, добијање статуса МАП-а у НАТО-у као и одржавање макроекономске стабилности.

 

Када је у питању либерализација визног режима, од 174 услова колико их је било у Мапи пута, испунили смо 173 док је задњи услов који се односи на именовање директора Дирекције за координацију полицијских тијела у фази испуњења. Наиме конкурс је закључен и очекује се да интервју буде одржан у наредна два дана након чега ћемо бити у прилици да у потпуности испунимо и тај услов. Три експертске мисије чији је задатак био да изврше ревизију испуњених услова су боравиле у Босни и Херцеговини. Прва од њих је боравила у БиХ у децембру, бавила се питањем сигурности докумената и већ доставила позитиван извјештај. Напомињем да је Босна и Херцеговина у овом моменту издала преко 70000 биометријских пасоша. Друга експертска мисија која се бавила питањем граница, миграција и азила је боравила у Босни и Херцеговини прије двије седмице и прелиминарно дала позитиван став у вези са том облашћу. Трећа експертска мисија која се бавила питањем организованог криминала, корупције и владавине права је боравила у БиХ прошле седмице те и од њих очекујемо позитиван извјештај са обзиром да су услови из те области већ испуњени.

 

Свакако бих и овом приликом истакао важност либерализације визног режима као и валоризације онога што смо успјели остварити у претходном периоду. Сматрам да је ово још један од показатеља да је у Босни и Херцеговини могуће остварити напредак увијек када се циљеви реално поставе. Либерализацију визног режима треба свакако посматрати и у контексту јачања европске идеје и европске перспективе.

 

Недавна посјета делегације Европског парламента нас је снажно охрабрила али је истовремено и демонстрирала да није свима у Босни и Херцеговини у интересу да наши грађани што прије добију бијели шенген. Наиме, као што вам је можда познато, представници истакнутих невладиних организација су од европских парламентараца тражили да се Босни и Херцеговини не одобри визна либерализација прије избора. Само по себи је забрињавајуће да у овако важном пројекту за наше грађане не постоји синергија владиног и невладиног сектора, али оно што може да забрињава још и више јесте бојазан да ли овакав став невладиног сектора подржавају и оне стране владе које тај невладин сектор финанасирају.

 

У сваком случају, оно што сматрам релевантним јесте чињеница да су услови из Мапе пута испуњени те и овом приликом изражавам увјерење да ће Европска комисија и европски парламент задржати исти став који су имали од самог почетка преговора, а то је да се ради о техничком а не политичком питању. Лично очекујем да ће са овог скупа бити послана препорука Бриселу да грађани БиХ заслужују безвизни режим а да су власти испунили услове из Мапе пута.

 

Други циљ којем смо такође посвећени јесте чланство у МАП-у. У потпуности схватамо да је пут БиХ ка НАТО-у шири процес који надилази министарство одбране и подразумјева активан допринос свих кључних актера у БиХ. Управо зато је Савјет министара на претходној сједници задужио Министарство одбране да у најкраћем року припреми и достави Предсједништву БиХ у даљу процедуру План и програм рјешавања питања муниције, наоружања и војне опреме којим ће се на транспарентан и сигуран начин ријешити ово питање.

 

И овом приликом желим да истакнем значај НАТО интеграција у смислу креирања позитивне атмосфере у БиХ као и стварања чвршће кохезије унутар земље. Реформа одбране се показала као најинтегративнија реформа у БиХ те се плашим да уколико предуго будемо стајали на једном мјесту пријети опасност од девалвирања позитивних ефеката те реформе и тог пројекта у који је много уложено.

 

Као што сам на почетку истакао, трећи циљ којем смо били посвећени јесте одржавање макроекономске стабилности. Комбинацијом мјера државне и ентитетских влада смо успјели сачувати повјерење у комерцијалне банке, повећати ниво осигураних депозита које грађана држе на рачунима код банака те смањити стопу обавезних резерви које пословне банке држе на рачуну код Централне банке као гаранцију ликвидности са циљем повећања кредитног потенцијала намјењеног сектору привреде. Савјет министара БиХ као и Влада Републике Српске су испунили услове из Писма намјере са ММФ-ом те се надам да ће и Парламент Федерације БиХ показати исту дозу озбиљности и испунити свој дио обавеза чиме бисмо створили претпоставку за повлачење друге транше. Охрабрују вијести да је Представнички дом Парламента Федерације БиХ данас усвојио потребе законе те изражавам наду да ће и Дом народа федералног парламента показати исту дозу одговорности. Сматрам да би било корисно уколико бисте и ви данас послали поруку о неопходности аранжмана са ММФ. Често сам у прилици да чујем веома негативне оцјене о ефектима економске кризе на БиХ. Без претензија да тражим било какво оправдање, сматрам да је потребно имати у виду да свјетска економска криза ломи много снажније економије и земље од Босне и Херцеговине те да нико до сада од међународних институција није са сигурношћу потврдио јесмо ли дотакли глобално дно као ни дефинитвне перспективе глобалног опоравка.

 

Осим наведеног, Савјет министара је у претходном периоду одржао 10 сједница на којима је, између осталог, утврдио 18 приједлога закона, од којих бих истакао; Приједлог закона о облигационим односима; Приједлог закона о Судској полицији Босне и Херцеговине;  Приједлог закона о ауторском и сродним правима; Приједлог закона о колективном остваривању ауторског и сродних права; Приједлог закона о измјени и допунама Закона о царинској политици; Приједлог закона о промоцији малих и средњих предузећа и предузетништва у Босни и Херцеговини; Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о основама сигурности саобраћаја на путевима у Босни и Херцеговини; Приједлог закона о заштити топографије интегрисаног круга; Приједлог закона о патенту; Приједлог закона о жигу; Приједлог закона о индустријском дизајну; Приједлог закона о заштити ознака географског поријекла; Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о заштити тајних података којим је ова област усклађена са европским законодавством; Приједлог закона о примјени резултата анализе дезоксирибонуклеинске киселине у судским поступцима. Посебно истичем да смо утврђеним сетом приједлога закона из домена интелектуалног власништва ову област ускладили са легислативом Европске Уније, испунили обавезе из Европског партнерства, односно Привременог и Споразума о стабилизацији и и придруживању,  те створили услови за приступање БиХ Свјетској трговинској организацији.

 

Такође смо усвојили четири стратегије од којих је једна Ревидирана стратегија Босне и Херцеговине за провођење Анекса ВИИ Дејтонског мировног споразума те Стратегија за провођење јавне интерне финансијске контроле у институцијама Босне и Херцеговине чиме је испуњена још једна обавеза утврђена Споразумом о стабилизацији и придруживању као и четири акциона плана од којих бих посебно издвојио Акциони план за провођење стратегије за борбу против организованог криминала која садржи пакет мјера за провођење општих и посебних циљева за период до 2012. године.

 

Са жаљењем констатујем да, упркос чињеници да је у оквиру Радне групе Савјета министара за израду Закона о попису становништва постигнут пуни концензус као и да су представници ЕУРОСТАТ-а дали активан допринос у изради тог приједлога, није било потребне спремности у оквиру Парламентарне скупштине да се усвоји тај приједлог закона. Више пута сам указивао на неопходност одржавања пописа из више разлога а на ту чињеницу су указивали и представници Европске комисије на другом састанку Привременог одбора за стабилизацију и придруживање. Желим да вјерујем да ће разум превладати и да ће кључни актери наћи снаге да нађу компромис по овом питању јер би неодржавање пописа 2011 године додатно успорило европски пут БиХ.

 

У вези са рјешавањем питања државне имовине, прилика је ово да вас информишем да сам лично два пута (11. новембра и 3. децембра) на сједницама Савјета министара предлагао доношење одлуке којом бисмо Комисију за државну имовину задужили да Савјету министара Босне и Херцеговине предложи прелиминарну листу имовине која је потребна институцијама Босне и Херцеговине за вршење њених уставних надлежности. Рок за реализацију овог задатка био би 30 дана. Предвиђено је било да та листа имовине буде утврђена консензусом. Сматрао сам да би то био најлогичнији корак у рјешавању ово питања. Нажалост ни један пут није било спремности министара из реда бошњачког народа да гласају за такву одлуку. У међувремену је ОХР доставио списак имовине који је сачинио њихов експертски тим. Како се најављују писане примједбе Влада ентитета на тај списак, ми ћемо по пријему истих оцијенити шта је даљи редослијед корака.

 

Питање које је веома актуелно ових дана у Босни и Херцеговини јесте пресуда Суда за људска права у Стразбуру у предмету Финци и Сејдић. С тим у вези вас желим информисати да је Савјет министара разматрао информацију о овој пресуди те је том приликом задужио Министарство правде БиХ да координира активности с Министарством за људска права и избјеглице и Министарством цивилних послова и припреми, те Савјету министара БиХ, у року не дужем од 20 дана, достави Акциони план за провођење пресуде који ће садржавати носиоце активности као и рокове за извршење обавеза. Овај акциони план ће након разматрања у Савјету министара биће достављен Парламентраној скупштини БиХ на даље поступање. Овом приликом је такође задужено Министарство финансија и трезора БиХ да реализује финансијске обавезе проистекле из  ове пресуде. 

 

Сматрао сам да је ово прави начин да се институционално одговори на овако озбиљно питање јер сам мишљења да се са пресудом не треба полемисати него је треба провести. Уколико све институције БиХ, које буду инволвиране у имплементацију те одлуке, покажу максималну озбиљност, створиће се потребни предуслови да тај посао буде окончан прије избора те ћемо на тај начин бити у прилици да пошаљемо снажну поруку о унутрашњем кредибилитету земље. Управо због тога обесхрабрују изјаве високих званичника међународне заједнице да не треба очекивати ништа до иза избора. Питам се да ли се управо ту крије одговор на моје питање зашто данас овдје нису присутни најважнији институционални актери?

 

Даме и господо,

 

Због свега наведеног ја се не могу сложити са онима који тврде да у Босни и Херцеговини није било никаквог напретка у претходном периоду иако не тврдим да тај напредак није могао бити бржи и свеобухватнији.

 

Убјеђен сам да и бржи и свеобухватнији напредак може бити остварен уколико умањимо дискрепанцу између амбиција и реалности. Плашим се да превелике илузије само продубљују разлике и прогрес чине минималним.

 

Немојте да заборавимо да постоје и друге земље које су настале на бази међународних споразума а које су данас изузетно успјешне и чланице су и Европске уније и НАТО савеза. Зашто је то тако? Зато што нико не спори међународни споразум на бази којих су настали. Дубоко сам увјерен да је свако нападање и јуришање на Дејтонски мировни споразум играње са нестабилношћу земље. Поигравање са Дејтоном долази како из БиХ тако и зван ње. Ја и даље стојим на становништу да Дејтонски споразум представља широк оквир за еволуцију система у Босни и Херцеговини.

И на самом крају због чињенице је да је ово изборна година, ризикујући да будем и погрешно схваћен желим скренути пажњу на сљедеће. Лично сам опредјељен да до избора направимо што је могуће већи прогрес и тај период искористимо најбоље што можемо. Вас увјеравам да је од велике важности да се међународна заједница уздржи од инволвирања у изборни процес. Слањем порука шта би било добро за грађане Босне и Херцеговине као и порука да би постојећи естаблишмент требао платити цијену у октобру и да је Босни и Херцеговини потребна алтернатива, ће се само произвести контраефекат и ризиковати да послије избора БиХ личи на град Мостар којег су многи прозвали „град случај“. Ако будемо слиједили примјер Мостара пријети велика опасност да након октобарских избора Босна и Херцеговина уђе у најсложенију институционалну кризу од Дејтона до данас. Ако је то циљ, на добром смо путу. У супротном, морамо показати заједничку одговорност за судбину земље.(крај)