Предсједавајући Савјета министара Босне и Херцеговине обратио се учесницима семинара ˝Живјети у сусједству Еврозоне˝, који је одржан у Сарајеву. Обраћање предсједавајућег доносимо у цијелости.
Даме и господо, поштовани узваници, цијењени стручњаци финанцијског сектора.
Један од главних задатака Босне и Херцеговине уз стабилне финанције, сређену социјалну политику и владавину права, представљају интеграције у Еуропску унију. Стога ми је задовољство поздравити вас на скупу који као основни циљ има поглед у будућност Босне и Херцеговине у циљу интеграција у Еуропску унију са финанцијског аспекта.
Финанцијски сектор сваке државе овог свијета предвођен банкама, представља основну жилу куцавицу просперитета и развоја. Тако и у примјеру БиХ, банкарски сектор представља најуређенији и најорганизиранији сектор у цијелој држави.
Вишегодишњи напори у допунама легислатива, правилно вођеном монетарном политиком од стране Централне банке БиХ, контролама пословања банака, правовременим надзором агенција и ревизија, правовременом риск-процјеном, побољшањем наплате НПЛ-а, имплементацијом Басел II стандарда допринијели су стабилном банкарском тржишту каквим се данас мали број држава може похвалити.
Са господарског аспекта БиХ континуирано гради мрежу својих економских партнера, но односи с Еуропском унијом представљају приоритет ове земље. У протеклих десетак година изузетна значајна економска корист произлази из наглашене финанцијске интеграције у ЕУ, отварања либерализираног приступа јединственом тржишту роба у ЕУ, приљеву иноземних инвестиција из ЕУ и другим аспектима економске сурадње. Но, БиХ, као уосталом и цијела регија, претрпјела је драматичан економски удар услијед прелијевања кризе из развијених земаља ЕУ према транзицијским земљама Еуропе.
Функционирање мале и отворене економије, ослоњене у великој мјери на овај велики економски блок, има вишеструке димензије и управо теме данашњег семинара требају дати одговоре на многобројна питањима предметне тематике.
Искуство из протеклих раздобља очито намеће потребу да се озбиљно анализирају посљедице економског ослањања на ЕУ и Еурозону. У том смислу потребно је извући важне закључке на који начин водити домаће економске политике како би се максимално искористили потенцијали које нуде такве блиске економске везе с ЕУ, а истовремено извршити потребне прилагодбе како би се минимизирало прелијевање негативних шокова.
Посебно је важно истакнути све импликације уласка Републике Хрватске у ЕУ управо као просторно највећег сусједа БиХ. Значај границе од преко 1000 км са ЕУ, Босна и Херцеговина мора искористити у циљу властитог јачања и у циљу повећавања конкурентности и развоја господарства.
Вијеће министара БиХ са своје стране у свакоме погледу подржава настојања финанцијског тржишта за што квалитетнијим и уређеним пословањем и у циљу транспарентног и дугорочног вођења државе, усвојен је Глобални фискални оквир за раздобље 2012-2015, прорачун за 2013 годину једногласно је усвојен на Вијећу министара, усвојен је аранжман са ММФ-ом, и активно се преговара о кредитним линијама путем комерцијалних банака са представницима, ЕБРД-а, ЕИБ-а, WB, КfW-а и других.
За крај, желим што квалитетнију дискусију око текућих проблема а у циљу даљњег развоја и јачања Босне и Херцеговине на путу у Еуропску унију.
Хвала.
