Обраћање предсједавајућег Звиздића заступницима Парламентарне скупштине Савјета Европе

Предсједавајући Савјета министара БиХ др. Денис Звиздић обратио се данас заступницима Парламентарне скупштине Савјета Европе у Стразбуру и одговарао на њихова питања. Обраћање предсједавајућег Звиздића преносимо у цијелости: 

Поштована госпођо предсједнице, господине генерални секретару, уважени парламентарци, даме и господо, цијењени гости!

Одмах на почетку, у име Вијећа министара Босне и Херцеговине и у моје лично име, желим исказати велико задовољство што ми је указана част да Вам се могу обратити у својству предсједавајућег Вијећа министара Босне и Херцеговине, државе која по први пут у својој хисторији предсједава Комитетом министара Вијећа Европе, што за нас у Босни и Херцеговини представља изванредну прилику за политичку афирмацију наших друштвених вриједности утемељених на поштивању људског достојанства и заштити људских права, али и за промоцију наших економских, културних и туристичких потенцијала. Исто тако, један од битних приоритета нашег предсједавања јесте и наша намјера да се представимо широкој заједници европских народа као кредибилан партнер и конструктиван фактор у европским и међународним односима.

 

Потпуно сам сигуран да веома богато искуство седиментирано кроз бројне политичке, економске и социјалне изазове, кроз које је посљедњих 25 година прошла Босна и Херцеговина, може бити релевантно за рјешавање низа актуелних проблема с којима се суочава савремени свијет.

 

Предсједавање Комитетом министара Вијећа Европе је и прилика да нагласимо велики напредак који је регион југоисточне Европе остварио у посљедње двије деценије, током којих је, и то је чињеница коју желим посебно нагласити, у потпуности остао привржен континуираним и конзистентним напорима у досезању европских стандарда и постизању евопских вриједности. То је резултирало придруживањем Словеније и Хрватске Европској унији, али и перманентном настојању осталих земаља југоисточне Европе да постану дио велике и просперитетне фамилије европских држава.

 

Као што знате, пут Босне и Херцеговине ка европским интеграцијама је у различитим периодима био оптерећен различитим проблемима, па и дугогодишњим застојима, али европско опредјељење босанскохерцеговачког друштва никада није било доведено у питање. И управо ту чињеницу, тај осјећај већине грађана Босне и Херцеговине да де факто припадамо Европи и да европски пут БиХ нема алтернативу, желим посебно подцртати, јер то показује наше јасно одређење и спремност да реализирамо све обавезе које на врло комплексном и захтјевном путу европских интеграција стоје пред нама.    

 

Управо због тога смо и предсједавање Комитетом министара Вијећа Европе преузели знајући да ће то бити додатни стимуланс у остварењу даљњег и убрзанијег процеса европских интеграција.

 

Свјесни широког спектра ваших надлежности, актуелности и озбиљности тема које се налазе на дневном реду ваших засједања, бројних инструмената с којима располажете у процесу имплементације темељних конвенција и других аката, могу казати да су се наша очекивања у погледу значаја предсједавања и добивене подршке за Босну и Херцеговину испунила у потпуности, јер смо постали дио најзначајнијих европских и међународних токова и процеса, али овај пут, за разлику од неких прошлих времена, у улози субјекта и кредибилног партнера, па и покретача позитивних процеса на плану регионалне и међународне сарадње.

 

Уз све проблеме с којима се суочавамо, желим Вас информирати да је добра атмосфера обиљежена позитивном политичком вољом присутна у Босни и Херцеговини још од посљедњих опћих избора, што је дало додатни подстрек и европским и економским процесима у Босни и Херцеговини и ја с великим задовољством могу казати да су застоји на европском путу којима смо свједочили посљедњих година превладани и да смо значајно динамизирали процесе европских интеграција с основним циљем да што прије досегнемо актуелне статусе земаља у региону.

 

Кратко ћу вам навести неке битне догађаје и показатеље који говоре у прилог постојању позитивне политичке воље и спремности на постизање унутрашњег договора и убрзаног  усвајања низа стратегија и закона којима је унапређен европски пут и ојачан економски и правно-регулаторни оквир:

 

Ø  Као прву позитивну информацију желим навести њемачко-британску иницијативу која је услиједила одмах након опћих избора одржаних у БиХ у октобру 2014. године, којом је дефиниран нови приступ за Босну и Херцеговину, што је омогућило покретање бројних политичких, економских и социјалних реформи у циљу достизања стандарда управљања и одрживог развоја земаља чланица ЕУ. 

 

Ø  Почетком 2015. године, Предсједништво БиХ и Парламентарна скупштина БиХ,  као и лидери свих политичких партија у БиХ су усвојили и потписали Изјаву о европској опредијељености и неопходним реформама БиХ на путу ка Европској унији, којом су се све институције у БиХ, у складу са својим уставним надлежностима, обавезале да ће у своје програме рада укључити све реформе неопходне за напредак БиХ у процесу придруживања ЕУ.

 

Ø  У јуну 2015. године је, седам година послије потписивања, ступио на снагу Споразум о стабилизацији и придруживању којим је успостављено блиско партнерство између ЕУ и БиХ.

 

Ø  У јулу је усвојена Економска реформска агенда БиХ за период 2015 - 2018. године, којом су дефиниране бројне реформске мјере у области јавних финансија, пословне климе, тржишта рада, реформе социјалне заштите, владавине права и реформе јавне управе.

 

Ø  Усвојене су бројне стратегије и акциони планов,и попут Стратегије за борбу против корупције, Стратегије за борбу против тероризма и организираног криминала, Стратегије правног сектора, Стратегије за борбу против насиља нас женама и дјецом и насиља у породици, као и бројни закони, од којих би посебно подцртао доношење новог закона о раду у ФБиХ, усклађеног с европским смјерницама.

 

Кредибилна проведба наведених, али и бројних других докумената и мјера већ је почела давати позитивне резултате, тако да су сви витални економски параметри у БиХ у благом порасту:

 

ü На тржишту рада се наставља повећавати број запослених лица и већи је за 1,8% у односу на исти период прошле године.

 

ü Физички обим индустријске производње је повећан за 2% у односу на исти период 2014. године.

 

ü Остварени бруто приходи од индиректних пореза су повећани за 4,2% у односу на исти период прошле године.

 

ü Повећан је извоз у односу на исти период прошле године за 4,4%; покривеност увоза извозом је повећана за 2,58%, док је трговински дефицит смањен за 5,54% у односу на исти период прошле године.

 

ü У првих 6 мјесеци 2015. године повећан је број туриста за 25,7% и број ноћења за 27,2% у односу на исти период 2014. године.

 

ü Вишеструко је порастао извоз меса, а исто се очекује и послије успјешно испуњених увјета за извоз млијека и млијечних производа у ЕУ. Истовремено, константан раст производње и извоза биљеже и индустрија намјештаја, као и метална индустрија, што говори о повећаном нивоу квалитета и конкурентности наших производа који постају препознатљиви у регионалним па и европским оквирима.

 

Ипак, и поред оваквих позитивних трендова и даље смо суочени с проблемима који своје извориште имају у врло сложеном политичком устројству и комплицираним и дугим процедурама постизања консензуса о бројним питањима суштински важним за реализацију наших кључних приоритета, а то су: даљњи пут ка европским интеграцијама, економски развој и владавина права. Пред нама је још пуно обавеза које ће требати реализирати у врло кондезираном временском периоду, али увјеравам Вас у нашу потпуну опредијељеност за проведбу реформи и спремност да савладамо све препреке које ће нам се наћи на том захтјевном путу.

 

Дакле, желим још једном јасно да подвучем да европске интеграције, економски раст и запошљавање, владавина права и борба против корупције и свих облика екстремизма немају алтернативу, и јесу и бит ће кључне смјернице рада Вијећа министара и свих институција БиХ у мандатном периоду.  

 

Уважене даме и господо парламентарци!

 

Дозволите ми, као представнику државе која је у својој непосредној прошлости искусила прогоне, убијања и разарања, да подијелим с вама своје размишљање о тренутним догађањима у Европи, с надом да ћу садржајно обогатити вашу дебату о теми миграната и можда отворити неке нове погледе о питању миграната и избјеглица који, бјежећи од барбаризма, покушавају наћи сигурно уточиште.

 

Прије четири године смо били свједоци великих и популарних устанака који су из темеља пољуљали арапски свијет. Ти устанци, колоквијално названи „арапско прољеће“ као алузија на популарне демократске устанке 1989. године у земљама бившег Варшавског пакта, били су наговјештаји слободе, демократије, солидарности и поштивања укупних људских права. Али, догађаји нису ишли у очекиваном смјеру и данас, умјесто мира и просперитета, на територији Сирије и Либије свједочимо разарајућим сукобима.  

 

Истовремено, нестабилност и стално насиље постају плодно тло за настајање и развој радикализма и тероризма који у потпуном сукобу са савременим цивилизацијским и моралним вриједностима, убијањем цивила, и најстрашније од свега, невине дјеце, разарањем читавих градова и културно-хисторијских споменика стварају амбијент безнађа и друштва без будућности. Стога, мислим да уопће не требамо бити изненађени посљедњих избјегличким таласима и мислим да за било кога не треба представљати шок жеља избјеглица да оду што даље од насиља и терора у свом дворишту?

 

Посебно не би требали бити изненађени њиховом јасном намјером да свој привремени или стални боравак остваре на територији Европске уније, управо због вриједности на којима је утемељена и на којима се темељи ЕУ, а то су поштивање људског достојанства, слобода, демократија, једнакост, правна држава и заштита људских права, укључујући и права особа које припадају мањинама. Те вриједности заједничке су свим државама чланицама у европском друштву које се одликује плурализмом, недискриминирањем, толеранцијом, праведношћу, солидарношћу и једнакошћу.

 

Али, стјече се утисак да је долазак избјеглица изазвао хаос и потресе без преседана у хисторији Европске уније. Подизање високих металних ограда и затварање жељезничких линија и аутоцести били су неочекивани одговори појединих чланица Европске уније које баштине хумане вриједности које су стољећима надахњивале читав напредни свијет.

 

Да ли је неко од Вас, који су посветили цијели свој радни вијек борби за европске вриједности, а знам да у овој сали има много таквих, заиста на тренутак повјеровао да ће долазак стотину или неколико стотина хиљада избјеглица угрозити наш начин живота? Ми сви знамо да се то не може догодити и да је ријеч о ирационалном и неоправданом страху. Али, такав страх, праћен несолидарношћу и себичношћу, може угрозити наше јединствно и нашу стабилност.

Проблем се не може ријешити без стваралачких напора који одговарају величини проблема. Због тога,  какве год даљње активности подузимали, то морамо учинити благовремено и јединствено.

 

Морам истакнути да сам поносан на благовремену реакцију Вијећа Европе утемељену на духу европских вриједности. Веома цијеним писмо које је генерални секретар послао шефовима држава чланица наше организације, у којем их подсјећа на њихове обавезе третирања свих особа које пристигну у Европу у складу с Европском конвенцијом о људским правима. Сматрам да је то изузетно важно. Националне власти требају пажљиво надзирати начин опхођења њихових полицијских снага према избјеглицама, како би се осигурало строго поштивање обавеза које проистјечу из Европске конвенције о људским правима. Посебно желим истакнути уводни осврт у писму који упућује на солидарност као темељну европску вриједност која је стављена на испит, а представља кључ у рјешењу ове кризе.

 

Потребно је и подсјетити да је предсједник Европске комисије г. Жан Клод Јункер, током свог редовног годишњег обраћања о „Стању уније“ предложио план за „брзо, одлучно и свеобухватно“ рјешење европске избјегличке кризе, која укључује обавезне квоте  пријема избјеглица за сваку земљу чланицу ЕУ. Вјерујем да би Вијеће Европе требало озбиљно размотрити могућност да се овај план прошири на свих 47 земаља чланица наше организације. Била би то добра геста толико потребног разумијевања и солидарности. У случају такве одлуке и Босна и Херцеговина би била спремна да, у складу са својим капацитетима и могућностима, преузме свој дио одговорности и обавеза. То можда није много, али дубоко вјерујем у  симболику и важност такве поруке која долази од земље која тежи постати чланица Европске уније.

 

Не знам када ће се ова криза завршити, али је потпуно јасно да ће нам хладно вријеме које долази постати највећи непријатељ. Било каква импровизација, када је у питању смјештај за избјеглице, више неће бити могућа. Због тога апелирам на све земље чланице да демонстрирају добру вољу и подрже оне државе које су нарочито погођене избјегличком кризом, како би се осигурали неопходни увјети за ублажавање и избјегавање хуманитарне катастрофе много прије него наступе хладни зимски дани. Морамо се додатно потрудити како не би били приморани да се бавимо ублажавањем посљедица које ће сигурно настати ако наше дјеловање не буде довољно ефикасно.

 

Моја држава, Босна и Херцеговина, још увијек није била погођена избјегличком кризом. И поред тога, ми пажљиво надзиремо ситуацију и дјелујемо у складу с усвојеном планом за поступање у случају повећаног броја миграната, односно избјеглица. Наш главни фокус је стављен на двије тачке: на хуманитарни сегмент који подразумијева осигурање адекватног смјештаја, хране, медицинске помоћи, одјеће, те испуњавање основних хигијенских увјета, док други фокус укључује сигурносне мјере. То подразумијева правовремено и организирано регистрирање избјеглица, те детаљну евалуацију и процјену, којом ће се идентифицирати они индивидуалци који би могли представљати терористичку или било коју сигурносну пријетњу за државу, регион или Европу у цјелини.

 

Желим бити прецизан када говорим о позицији моје земље - ми смо спремни помоћи, јер то сматрамо моралном обавезом али, уколико ЕУ затвори своје границе и избјеглице се нађу заробљене у Босни и Херцеговини, бит ћемо лимитирани с капацитетима које можемо поднијети логистички и финансијски јер, подсјећања ради, Босна и Херцеговина се још увијек мора носити с хиљадама интерно расељених особа из рата 90-тих. Са друге стране, уколико границе с ЕУ остану отворене, Босна и Херцеговина неће имати проблема да осигура неометан и редован транзит за избјеглице, што би подразумијевало осигуравање адекватних центара преко којих ће се организирати транспорт у правцима жељеног циља за избјеглице. Не очекујем озбиљан број захтјева за азил у Босни и Херцеговини, јер је већ очигледно да нашу земљу, као и земље регије, избјеглице виде само као транзитну тачку, а не као пожељну дестинацију.

 

Организираним напорима и уз међусобну солидарност ови проблеми се могу врло успјешно разријешити, али да би нашли трајно рјешење, мислим да се морамо вратити коријену проблема, а тај коријен се налази у земљама поријекла избјеглица. Знам да су реалне могућности дјеловања Вијећа Европе ограничене, али имајући у виду да нам на располагању стоје бројне конвенције, експертна тијела и мониторнинг механизми, сматрам да можемо значајно допринијети миру и стабилности у нашем сусједству.

 

Желио бих искористити ову прилику и захвалити се управним тијелима ЦЕБ-а, која су осигурала  хитне фондове и грантове за земље чланице погођене избјегличком кризом. У случају да  Босна и Херцеговина постане дио избјегличке маршруте, врло је могуће да затражимо средства из ових фондова.

 

Постоји једно питање на које бих желио да скренем пажњу. То је питање трговине људским бићима као врло озбиљан проблем с којим се сусреће и Босна и Херцеговина. У посљедње вријеме смо успјели направити значајан напредак у рјешавању овог питања, али у свјетлу избјегличке кризе која је погодила западни Балкан, страхујемо да ће потешкоће које смо успјешно превазишли поново испливати на површину. Злоупотреба унесрећених избјеглица од стране трговаца људима и кријумчара је један од најгорих злочина, који не смије проћи некажњено. Морамо улагати континуиране напоре како би се нашло најефикасније рјешење за ублажавање, ако већ не за искорјењивање овог феномена.

 

У сваком случају, вјерујем да ће ово питање ускоро бити једна од главних тема разговора у Комитету министара, ПАЦЕ-у и Конгресу. У свјетлу новонасталих околности, врло је вјероватно да ће у догледно вријеме бити неопходно улагање амандмана на постојеће конвенције, препоруке и одлуке. Надам се да ће релевантни експерти и надлежна тијела у Вијећу Европе дјеловати благовремено на превенцији евентуалне ескалације овог проблема. Босна и Херцеговина, као земља која је посебно заинтересирана за ово питање, наставит ће да надзире ситуацију на сопственом терену, али и у оквирима Вијећа Европе. Надам се да ће и остале државе, нарочито оне које дијеле нашу забринутост, поступити на сличан начин.

 

Још једно важно питање, које оптерећује наше друштво, је тероризам. Босна и Херцеговина подржава и залаже се за Акциони план Вијећа Европе за борбу против радикализма и тероризма, као и додатни протокол на Конвенцију Вијећа Европе о спречавању тероризма, који се односи на стране борце. Предсједавајући Комитета министара и министар вансјких послова Босне и Херцеговине Вас је већ обавијестио да смо кроз предсједавање БиХ Вијећем Европе, након интензивних консултација с  осталим чланицама, успјели да постигнемо консензус и одредимо датум за потписивање протокола.

То ће се обавити на церемонији у Риги, Летонији, а догађај је планиран за 22. октобар 2015. године. Користим ову прилику да позовем све земље чланице да присуствују овом догађају и потпишу овај врло значајан документ.

 

Паралелно с кориштењем постојећих правних инструмената Вијеће Европе треба посебно интензивирати своју изузетно ефективну базу, када је у питању борба против мржње, нетолеранције и радикализације. Наша главна порука је да једино друштво које је базирано на равноправности, прихватању разноликости и поштовању људских права може бити просперитетно и здраво друштво.

 

Успостава алијансе парламентараца против говора мржње и ваше недавне дебате о проблему дискриминације у Европи, радикализације и тероризма, сајберкриминала, те избјегличке кризе демонстрације су ваше политичке мудрости и осјећаја за благовремено дјеловање. Такве активности импонирају свима нама и на томе Вам посебно честитам.

 

На крају, желио бих такођер да похвалим одлуку ПАЦЕ-а да успостави Партерство за демократију у нашем сусједству. То је важан фактор у даљњој консолидацији младих демократских друштава и одлучујући фактор у јачању координације при дјеловању у  питањима од заједничког интереса и изналажењу модела за превазилажење заједничких проблема.

 

Даме и господо,

 

хвала Вам за ваше вријеме и стрпљење.(крај)