Обраћање предсједавајућег СМ на Самиту Централноевропске иницијативе



"Поштовани предсједниче Цветковићу,

поштовани господине Фанцелтер,

уважене екселенције, 

даме и господо,

Велика ми је част да будем овдје и захвалан сам за могућност да у име делегације Босне и Херцеговине нашим домаћинима честитам на организацији овог значајног скупа и поздравим све уважене учеснике Самита Централноевропске иницијативе.  Увјерен сам да ће данашња размјена мишљења бити конструктивна те да ће допринијети унапређењу сарадње у оквиру ЦЕИ-ја, са посебним фокусом на јачање конкурентности у свјетлу заједничке европске будућности држава чланица Иницијативе.

Централна тема 12. самита ЦЕИ-ја, одржаног прије двије године, била је Пут напријед - према бољој будућности. Превазилажење тада разматраних изазова актуелно је и данас јер се чини да проблематика економске кризе поприма нову динамику и нову димензију. То је додатни разлог да се и на овом самиту фокусирамо на питања од значаја за подстицање економског развоја, а чему свакако доприноси конкурентност. Да би наша расправа попримила регионалне контуре, питање конкурентости треба смјестити у контекст европских интеграција као процеса у коме чланице Инцијативе учествују као чланице Европске уније, или кандидати, односно потенцијални кандидати за чланство у Унији.  

С обзиром на недавно објављени пакет проширења Европске комисије, не могу а да се не осврнем на његове позитивне одреднице. Честитам колегама из Хрватске која је завршетком приступних преговора своју европску перспективу учинила реалном. Увјерен сам да ће та вијест бити  једна од основних порука и овог форума – дакле, реформски напори на крају се заиста  исплате. И то не само чланства  ради, него ради нас самих, ради унутрашњих промјена које воде бољим условима за обављање привредне дјелатности, унапређење конкурентности и развоју производних снага, што као резултат има пораст бруто друштвеног производа и побољшање услова живота грађана.

Ова порука и вијест, као и остале добре вијести из регије - препорука за отварање приступних преговора са Црном Гором, те препорука за додјелу кандидатског статуса Републици Србији – дају Босни и Херцеговини подстицај за испуњавање обавеза на европском путу. Прилика је ово и да вас информишем о напретку у одређеним областима у Босни и Херцеговини. Савјет министара је  покренуо одређене активности усмјерене ка реализацији приоритетних задатака значајних за подношење кредибилне апликације за чланство у ЕУ. Законски приједлози су у парламентарној процедури. Ад хок парламентарна комисија активно ради на рјешавању питања имплементације пресуде Европског суда за људска права, што представља један од битних услова за даљни напредак на европском путу.

Даме и господо,

Јачање конкурентности привреде саставни је дио процеса европских интеграција јер представља један од формалних захтјева дефинисаних у оквиру Копенхагеншких критеријума, који од држава захтијевају постојање функционалне тржишне економије, способне да се носи са конкурентским притиском у оквиру унутрашњег тржишта.

Конкурентност представља темељни изазов бх. економије, најмање конкурентне европске економије. Да би повећала конкуретност, БиХ треба да мапира кластере и ланце вриједности, развије  тренинг центре и подупре иновативне активности 40 главних извозних производа. Улагања у истраживања и развој треба повећати на минимално 1 % буџета.

Такође, Босни и Херцеговини је нужно потребно десет година провођења добро осмишљених и координисаних  економских политика како би достигла ниво  најмање конкурентних земаља чланица ЕУ и тако испунила један економски критеријум за чланство у ЕУ. Ово се може поставити као циљ и свих осталих земаља у регији.

Генерално, на путу опоравка од свјетске економске кризе, све економије свијета, укључујући и европске, суочавају се са бројним изазовима, као што су презадуженост, висока стопа незапослености, структурални проблеми, те са пратећим социолошким и политичким посљедицама оваквих економских кретања.

Учесталост финансијских и економских криза захтијева постављање питања дугорочне финансијске стабилности као једног од најважнијих питања човјечанства данас. Користи и благодети глобализацијских процеса морају бити дистрибуиране на шире слојеве друштва и усмјерене на смањење сиромаштва уколико се жели постићи  шира подршка унутар заједница.

Историју европске изградње обиљежава јасан тренд да је Европа из сваке кризе излазила јача и оснаженија. У тешким тренуцима и упркос присутном скептицизму, чини нам се да је заједничко дјеловање најбољи начин превазилажења постојећих изазова. Већ опробани рецепт продубљавања процеса интеграција досад је дао добре резултате. Нема разлога да тако не буде и овог пута.

За државе које су још изван ЕУ ова искуства треба да буду инспиративна. Наиме, треба да тражимо одговоре на питања о томе како слабије развијене европске економије, у које спада и већи број држава учесница Централноевропске иницијативе, могу одговорити изазовима које намећу глобални економски трендови и процеси регионалног повезивања и тржишног интегрисања. Привреде нашег региона су компатибилне и ову предност треба искористити тако што ће се уочити компаративне предности и на том основу унапређивати конкурентност. Незаобилазан сегмент овог приступа је и успостављање амбијента који ће бити привлачан за директна страна улагања.

Досад се показало да заједничка акција у регионалном оквиру представља позитиван амбијент за унапређење конкурентности. Стога би било добро да Бизнис-форум, који се одвија у оквиру овог самита, резултује конкретним закључцима о томе како да се профилише дјеловање ЦЕИ-ја ради остваривања овог јасног резултата.

Такође  се показало да су конкретни инструменти који доприносе побољшању конкурентности: склапање и кориштење капацитета билатералних и мултилатералних споразума, потенцијал дијаспоре, реконструкција инфраструктуре, реформа образовног система и система социјалне заштите, а све у складу са економским потребама и европским стандардима.

Из искуства Босне и Херцеговине могу навести конкретно подручје у којем   биљежимо одређени успјех у постизању конкурентности у контексту европских интеграција, а то је подручје рада и запошљавања. У складу са кључним приоритетима Европског партнерства, Босна и Херцеговина је преузела обавезу да у овом сектору смањи структуралне ригидности које нарушавају функционисање тржишта рада, те омогући већу мобилност радника, а све с крајњим циљем повећања стопе запослености. Ентитети у БиХ, у чијој је надлежности креирање политике запошљавања, проводе програме за младе који су дипломирали како би олакшали њихов улазак на тржиште рада. Овакви и слични изазови заједнички су свим земљама региона, чиме значај размјене искустава и кноw-хоw трансфера постаје још важнији.

Размјеном ових искустава, као и данашњим састанком, потврђујемо како регионална сарадња није само обавеза и важан елемент Процеса стабилизације и придруживања него и интерес свих нас. Регионална сарадња је адекватан оквир за превазилажење многих изазова у овом процесу. Конкретни и бројни форуми и оквири за дијалог који постоје унутар ЦЕИ-ија најбољи су примјер за то. Напредак сваке земље појединачно и региона у цјелини важан је за успјех и динамику даљних реформи, као и за економски напредак и политички ентузијазам. Сви ови фактори заједно представљају потребну покретачку снагу за промјене. Иницирајући регионалну сарадњу и радећи на консолидовању наших друштава за која желимо да буду демократска, тржишно оријентисана и социјално одговорна, постајемо у пуном смислу креатори своје судбине.

Дозволите да на крају споменем још једну битну поруку. Процес проширења Европске уније је под будним оком јавности и зависи о њеног мишљења, било да се ради о јавности у чланицама ЕУ, било у земљама које теже чланству. У Босни и Херцеговини 88 % грађана подржава приступање државе Европској унији. Овако значајну подршку обавезни смо искористити и вјерујем да ће она бити  подстицај да активности у вези са напретком у процесу ставимо на врх  приоритета нашег рада. Хвала." (крај)