Говор предсједавајућег СМ у оставци Николе Шпирића у Савјету безбједности УН-а

Говори ( 15.11.2007 )
Говор предсједавајућег СМ у оставци Николе Шпирића у Савјету безбједности УН-а
Предсједавајући Савјета министара Босне и Херцеговине у оставци др Никола Шпирић говорио је у Савјету безбједности Уједињених народа у Њујорку о актуелној политичкој ситуацији у БиХ . -Првих дана ове 2007. године, вјерујући да је ентузијазам основа сваког напретка, преузео сам, са пуно наде и одлучности, управљање Савјетом министара Босне и Херцеговине са једним од главних задатака да за вријеме мог мандата цијела земља, послије спорог напретка, начини одлучан искорак у најважнијим областима живота. Тада сам вјеровао, а и данас наравно вјерујем, да само окупљање око заједничких интереса, као и стални дијалог заснован на потпуном поштовању других, а нарочито оних који моји мисле другачије, може издићи овај свијет у висине за које до јуче нисмо били довољно зрели- рекао је, између осталог, предсједавајући Шпирић у говору који је објављен у цјелости.

Господине предсједниче,
Екселенције,
Господине Високи представниче,
Даме и господо,


Првих дана ове 2007. године, вјерујући да је ентузијазам основа сваког напретка, преузео сам, са пуно наде и одлучности, управљање Савјетом министара Босне и Херцеговине са једним од главних задатака да за вријеме мог мандата цијела земља, послије спорог напретка, начини одлучан искорак у најважнијим областима живота.

Тада сам вјеровао, а и данас наравно вјерујем, да само окупљање око заједничких интереса, као и стални дијалог заснован на потпуном поштовању других, а нарочито оних који моји мисле другачије, може издићи овај свијет у висине за које до јуче нисмо били довољно зрели.

На жалост, политичка дешавања нису били савезници таквог опредјељења и ентузијазма. Без обзира на то, свих претходних мјесеци сам се трудио да урадим све што се могло урадити и колико је то могуће убрзам пут Босне и Херцеговине ја евро-атлантским интеграцијама.

Иако неки нису схватали услове под којима је радио овај Савјет министара. Од 9. фебруара до данас одржали смо 26 сједница на којима је, ово желим посебно да нагласим, утврђено 38 нацрта и приједлога закона. Усвојили смо неке од важних закона па бих овдје као примјер истакао: приједлог Закона о средњем стручном образовању и обуци; нацрт Закона о спорту; приједлог Закона о пољопривреди, прехрамбеном и руралном развоју; приједлог закона о вину, ракији и другим производима од грожђа и вина.

Осим тога, успјели смо одржати макроекономску стабилност и пројектовану стопу економског раста, остварили буџетски суфицит, обезбједили раст девизних резерви, потписали смо Споразум о олакшању визног режима са Европском унијом,обезбједили да Сарајево буде сједиште Савјета за регионалну сарадњу, потписали споразум са невладиним сектором којим смо интензивирали учешће цивилног друштва у јавном животу, потписало смо Споразум о сигурности информација са НАТО-ом, надомак смо рјешења питања војне имовине, реформу јавне управе смо покренули са мртве тачке, остварили смо значајан напредак у сарадњи са Хашким трибуналом. Влада Републике Српске и остале институције су посветили дужну пажњу обнови Сребренице што представља битан предуслов за сигуран и одржив повратак избјеглих и расељених лица. Савјет министара БиХ је у том пројекту дао свој пуни допринос.

Чињеница је да се могло и требало урадити више али је и питање да ли је то било могуће у ситуацији када се кренуло у реформе које нису за своју основу имале постојећа уставна рјешења. Сав рад Савјета министара је остао у сјени неуспјеха реформе полиције а ја бих се усудио рећи да је реформа полиције била осуђена на неуспјех од самог почетка јер сам мишљења да је логичан слијед требала бити прво реформа устава па тек потом реформа полиције.

Осим тога хронични проблем у БиХ јесте недостатак воље за позитивном промоцијом. Понекад се чини да и медијима и јавности много више одговара да експлоатишу негативне ствари и мишљења сам да сви заједно морамо урадити много на том плану. Бојим се да су многи остали глуви на моје апеле у вези са појачаном дозом патриотизма.

Господине предсједниче

У свих претходних девет мјесеци сам се трудио да и домаћим и страним представницима укажем на значај дијалога у земљи попут Босне и Херцеговине. Упорно сам понављао да је недостатак дијалога круцијални проблем и да је то најважнија реформа која се још увијек није десила а која је пријеко потребна.

Некада је толико мало потребно за компромис. Знамо да комплетна Европска унија почива управо на компромису и спремности на дијалог и зато управо од њихових представника очекујем да нам покажу како компромис у ствари подразумијева вољу и спремност обје стране а не упорно тражење од слабијег да безусловно прихвати ставове јачег.

За земљу попут моје једини лијек јесте дијалог и то не билатерални дијалог на линији међународна заједница-политички лидери него унутрашњи дијалог између изабраних представника власти.

Управо из тог разлога сам већ мјесецима указивао гдје је проблем и позивао све релевантне факторе да разговарају.

Подсјетићу вас да сам управо ја у свим обраћањима међународној заједници стално говорио: “не разговарајте умјесто нас него нас тјерајте да разговарамо, не радите умјесто нас него нас тјерајте да радимо“.

Плашим се да није произведен међусобни дијалог између представника различитих народа унутар Босне и Херцеговине о будућности земље јер да јесте ми бисмо се већ одавно ухватили у коштац са изазовима који стоје пред нама.

Ја сам још у фебруару на засиједању ПИЦ-а указао на хронични проблем који растаче Босну и Херцеговину. Ради се о претјераној зависности домаћих политичара од међународне заједнице. Упозорио сам да бонска овлаштења високог представника нису савезници дијалога праћеног компромисом, једине ствари која нам је остала и коју морамо његовати.

Такође сам упозорио да домаћи лидери неће бити мотивисани за било коју врсту разговора а још мање компромиса уколико знају да ће међународна заједница доносити одлуке умјесто њих. Нажалост, изгледа да сам био у праву.

Осим пријеко потребног дијалога, мојој земљи је потребна и чврсто изграђена свијест о обавези поштивања важећег устава. Као што сам већ више пута рекао, БиХ је једина земља гдје је позив на вануставно дјеловање награђено. Морамо престати са том праксом.

Постојећи Устав сигурно није савршен, али је једини који имамо и морамо га поштовати све док не буде промјењен. Плашим се да ће ситуација измаћи контроли уколико допустимо да духови изађу из оквира Дејтона и Устава, а чини ми се да је одлука Високог представника од 19. октобра 2007. године управо на линији прећутне промјене Дејтона и Устава. На посљедњем засиједању ПИЦ-а, Управни одбор је у свом коминикеу оставио простора за извјесне корекције те одлуке. Молим вас да сви заједно охрабримо и подржимо Високог представника да те корекције и учини како би се смириле страсти и како би се сви могли посветити реформским изазовима који стоје испред БиХ. У овом тренутку је тешко процијенити како ће се ствари у БиХ одвијати након те одлуке.


Господине предсједниче,
Ваше екселенције,
Даме и господо,

Желим овдје врло јасно да поновим да је за БиХ нужно поштивање Дејтона и Устава као и да БиХ нема алтернативе осим европског пута и евроатлантских интеграција. Босна и Херцеговина је једина земља у региону која још увијек није парафирала Споразум о стабилизацији и придруживању са Европском унијом и морамо учинити све, и домаћи носиоци власти и међународна заједница која није само пуки посматрач у БиХ него активни судионик, да се то што прије деси.

Када је у питању ситуација у региону, желим да кажем да је о тим проблемима јако тешко говорити јер су они сложени и комплексни и захтијевају активан приступ свих добронамјерних фактора. Ми у БиХ са дужном пажњом пратимо развој догадјаја.

Знам да ће Савјет безбедности ускоро разматрати и одлуку о продужетку мандата снага ЕУФОР-а у Босни и Херцеговини. Свјестан сам да на вашу одлуку не могу утицати али желим да вас овом приликом позовем да донесете одлуку о продужетку мандата снагама ЕУФОР-а. Они су урадили доста добрих ствари у БиХ и ја им се, овом приликом, на томе захваљујем. Осим тога држави попут Босне и Херцеговине сви стабилизирајући фактори су добродошли.


Хвала на пажњи.