Замјеник предсједавајућег Савјета министара и министар иностраних послова Босне и Херцеговине др Златко Лагумџија oбратиo се учесницима Донаторске конференције

Министар је представио извјештај о потребама БиХ учесницима Међународне донаторске конференције за БиХ и Србију која jе под мотом "Обнављамо заједно" (Rebuilding together) одржана у Бриселу.(oбраћање министра преносимо у цјелости) 

„Поштоване даме и господо!

Изузетна ми је част да вас у име Вијећа министара БиХ, као и своје особно име поздравим на овој међународној донаторској конференцији за настрадале у поплавама које су се догодиле у Босни и Херцеговини и Србији.

Посебно захваљујем владама Републике Француске и Републике Словеније које су заједно с Европском комисијом суорганизатори и супредсједатељи ове конференције и које су тим чином показале солидарности, вјеру те снагу овог дијела Европе, као и његове потенцијале и перспективу у овим особито тешким и специфичним условима.

Велику захвалност такођер дугујемо тиму ЕУ-а, Уједињених народа и Свјетске банке који је заједно са експертима свих нивоа власти у БиХ, промтно реаговао те извршио попис и процјену насталих штета и губитака у БиХ.

Желим да се захвалим и свим владама пријатељских земаља, међународним финансијским институцијама и другим организацијама које су помогле, помажу и које ће помагати нашу земљу.

Посебно желим истакнути промптну реакцију Међународног монетарног фонда који је нашој земљи поред редовних транши већ дозначио и додатна финансијска средства за санирање негативних посљедица највеће природне катастрофе у писаној повијести БиХ.

Ништа мањи није ни значај других међународних финансијских институција, посебно Свјетске банке, ЕБРД-а и ЕИБ-а које су већ одобриле додатне кредитне линије, а чија се операционализација очекује веома брзо.

Допустите ми једну особну импресију. Био сам увјерен како је вријеме оваквих донаторских конференција прошлост за Босну и Херцеговину. Желио сам и надао се новим инвестицијским конференцијама које би убрзале већ постигнути господарски раст у 2013. години и развој БиХ на добробит босанскохерцеговачког народа, али и инвеститора. Створили смо макроекономске предувјете за опоравак. Дефицит је са 5%  сведен на 2 % БДП. Спољни дуг је око 1/3 БДП, а економски раст у овој години је требао бити 2,2%. Нажалост, морамо се суочити са другачијом стварношћу.

Извјесно је како БиХ сама, без помоћи међународне заједнице, неће моћи санирати посљедице ове елементарне непогоде тако брзо. 

Процјена потреба обухваћа цјелокупан преглед проузрокованих штета, евидентираних посљедица те изражених потреба на основу информација расположивих током проведбе процјене.

Стручњаци из домаћих институција на свим нивоима су током цијелог процеса сарађивали са својим колегама из међународне заједнице. Процјене су базиране на опћеприхваћеној међународној методологији заснованој на најбољим међународним праксама и стандардима. Секторски тимови су посјетили сва угрожена подручја како би се састали с представницима ентитетских, кантоналних и опћинских власти, те релевантним представницима локалних заједница, невладиних организација, те теренских уреда УН-а и Европске уније.

Укупне штете и губици настали као посљедица поплава износе 3,98 милијарди БАМ.

Највећи дио тог износа се односи на приватни сектор; домаћинства, мала, средња и велика предузећа, те пољопривредне произвођаче, укључујући и велики број особа из угрожених друштвених категорија.

Приоритети за краткорочни опоравак настрадалих подручја су: обнова кућа и пратеће инфраструктуре, обнова јавних објеката укључујући школе и болнице, а након тога пољопривреда (првенствено обнова сточног фонда) и очување радних мјеста.

Процјењује се да су поплаве у Босни и Херцеговини узроковале штете и губитке преко 15% БДП-а или више од 4 године буџета институција БиХ.

Као резултат поплава очекује се пад економских активности Босне и Херцеговине са почетних 2,2 % на испод 1% у текућој години.

Такођер, реално је очекивати и повећање притиска на јавне финанције, чиме ће се увећати и дефицит с почетне вриједности од 2% БДП-а на 4,5% у 2014. години.

Упркос идентификацији додатних средстава из домаћих и међународних извора финанцирања (прије поплава), евидентан је недостатак од 1,7% БДП-а у финанцирању јавног сектора.

Једнаке штете нису евидентиране у свим секторима, као ни погођеним опћинама због различите врсте те интензитета непогода, зависно ради ли се о клизиштима или поплавама, као и покренутим минским пољима.

Укупне потребе земље у процесу обнове и реконструкције износе око 3,45 милијарди БАМ. У сарадњи с институцијама Босне и Херцеговине на свим нивоима потребе за опоравак и обнову су организиране у краткорочне, средњорочне и дугорочне приоритете.

С обзиром како је процјена извршена у шест сектора и три тематске области, допустите ми да кратко изнесем неке потребе у процесу обнове и опоравка као и износе штета и губитака, а сукладно наведеној категоризацији.

Укупан опсег штете и губитака у стамбеном сектору износи 886,40 милиона БАМ  гдје су сви погођени објекти у приватном власништву.

Процијењени губици, узимајући у обзир ниво оштећења, произлазе из потребе да се осигура привремени смјештај, уклони грађевински отпад који је настао као посљедица елементарне непогоде, као и да се трајно измјести одређени број домаћинстава, што захтијева нова грађевинска земљишта.

Стратегија за обнову клизиштима уништених домова мора водити рачуна о одабиру локације за градњу нових стамбених јединица како се исте не би градиле у ризичним подручјима. Већ су усвојени закони којима се локалној заједници даје могућност да бесплатно додијели земљиште и грађевинске дозволе у оваквим случајевима.

У сектору привреде и запошљавања од укупног броја од 2,64 милиона становника у 81 погођеној административној јединици њих 466.000 је било стално запослено, док је број незапослених био 478.564.

Поплаве и клизишта су узроковали велику штету на привредним и индустријским објектима, постројењима, сировинама и готовим производима широм Босне и Херцеговине и то у процијењеном износу од 677,80 милиона БАМ.

Додатни губици у смислу повећаних трошкова пословања те смањења продуктивности и промета процијењени су на 873,26 милиона БАМ у цијелој земљи.

За вријеме трајања процјене више од 3.000 људи је остало без запослења. Процјењује се да је 13.500 радних мјеста у директној опасности, док се угроженим сматра 50.171 радно мјесто.

У складу с тим, а узимајући у обзир да тренутачне процјене кажу како 4,4 особе зависе од сваког радног мјеста, око 300.000 људи је у директној економској опасности. На ту бројку се мора додати и неформални сектор, који се према истраживањима процјењује на између 30% до 40% привреде.

Укупна средства потребна за обнову и опоравак процјењују се на износ од 1.048,64 милиона БАМ.

Укупна процјена претрпљене штете у сектору промета и комуникација износи нешто више од 512 милиона БАМ.

Укупан процијењени износ потреба је базиран на постотку од 35% од износа укупне претрпљене штете (око 180 милиона БАМ).

Пољопривреда је један од најважнијих сектора босанскохерцеговачке привреде гдје је укупна штета процијењена на износ од 204,09 милиона БАМ, а губици 162.07 милиона БАМ.

Укупан износ за обнову и опоравак у пољопривреди је 88,89 милиона БАМ од којих је 43% (38,3 милиона БАМ) за ургентну фазу дјеловања; 34% (30,23 милиона БАМ) за средњорочни опоравак сектора пољопривреде и 23% (20,44 милиона БАМ) за дугорочну обнову.

Укупне потребе за опоравак у енергетици процјењују се на 125,39 милиона БАМ.

Укупни износ за опоравак и обнову у сектору јавних услуга се процјењује на 60,25 милиона БАМ за опоравак и 40,35 за обнову.

Износ потребан за обнову и опоравак у образовању је 27.7 милиона БАМ, а краткорочна ургентна фаза се мора окончати за два мјесеца, до почетка школске године.

Укупна процијена потреба у здравственој инфраструктури и опреми износи 104,06 милиона БАМ. 

У сектору водовода и канализације извјештај је показао како је опскрба питком водом била угрожена интензивним кишама и поплавама које су проузроковале одређене штете на системима водоопскрбе који опслужују око 60% становништва у Босни и Херцеговини. За обнову и опоравак овог сектора потребно је 18.19 милиона БАМ.

У оквиру дугорочних планова и програма стратегије опоравка, као и стратегије визије земље треба укључити и фактор смањења ризика од катастрофа заједно с изградњом отпорности у сваком погледу те одговарајућој заштити од могућих поплава у будућности, питања сигурности и једнакоправности полова. За ове сврхе потребе износе око 454 милиона БАМ.

Оно што је нама од изузетне важности јесте реализација краткорочних потреба у БиХ. Наши краткорочни циљеви су јасни – осигурати кров над главом за све грађане БиХ који су остали без својих домова у поплавама, обезбиједити да сва дјеца на јесен крену у школи и сачувати постојећа радна мјеста, а уколико постоји могућност отворити и нова. И на овоме ХИТНО морамо да радимо.

Због тога од донатора тражимо да максимално убрзају процедуре и да по хитном поступку постану оперативна средства намијењена изградњи и санацији оштећених кућа, као и покретању производње у компанијама и на пољопривредним газдинствима.

Од изузетне је важности осигурати транспарентност комплетног процеса добијања, расподјеле и трошења донаторских средстава. Управо због тога још једном позивамо све актере у овом процесу да формирамо мониторинг тим састављен од представника међународне заједнице, домаћих власти, академске заједнице, привредника, НГО сектора и медија који ће надзирати процес расподјеле и утрошка донаторских средстава.

Такођер, наглашавам да ова донаторска конференција представља почетак када је у питању међународна помоћ за санирање посљедица поплава у Босни и Херцеговини, а не крај процеса обнове.

Желим се захвалити организаторима ове конференције, Владама Француске и Словеније, а посебно Европској комисији која је показала једнаку солидарност према БиХ и Србији, а посебно комесарки Георгиевој која је међу првим високим званицама посјетила БиХ након поплава и исказала солидарност ЕУ према нашој земљи.

Обнова земље је шанса за нове и убрзане покренуте реформе из пакета за економски развој и владавину права.

Још једном позивам све нас на јединство и солидарност, које су показали грађани БиХ током поплава. Барем у овом процесу будимо уједињени, јер је вријеме за рјешавање, а не прављење проблема. Вријеме је за посао, а не за причу.

Данас показујемо да смо уједињени, спремни за нови почетак, свјесни осјећаја хитности и потребне транспарентности.

Успјех данас показујемо у мјери у којој покријемо овдје дефинисане краткорочне, ургентне потребе и отворимо процес даље обнове земље.

Данас сам увјерен у успјех.

Хвала вам за пажњу“.