Министар Лагумџија учествовао на састанку Вишеградске групе и Западног Балкана у Братислави



Замјеник предсједавајућег Савјета министара и министар иностраних послова Босне и Херцеговине др Златко Лагумџија учествовао је у Братислави на састанку министара иностраних послова земаља Вишеградске групе (Мађарска, Пољска, Словачка и Чешка Република - В4) и земаља Западног Балкана, којим је предсједавао замјеник премијера и министар иностраних послова Словачке Републике Мирослав Лајчак.

На састанку су учествовали и новоименовани високи представник ЕУ за спољну и безбједносну политику Федерика Могерини и министар иностраних послова Републике Аустрије Себастијан Курц.

Министар  Лагумџија је посебно поздравио одлуку о формирању Western Balkan Founda (WBF), чији ће превасходни задатак бити финансирање регионалних пројеката који требају допринијети снажнијем повезивању и економском развоју региона. Формирање овог Фонда је још један значајан корак у правцу реализације кључних инфраструктурних и енергетских регионалних пројеката који су раније најављени у оквиру новог приступа ЕУ према Западном Балкану.

Нагласио је значај спремности Европске уније да у наредних пет година за регион издвоји 11,7 милијарди евра кроз постојеће ИПА фондове и додатну милијарду евра грантова, као и нових 10 милијарди евра путем међународних финансијских институција. То значи да регионални пројекти могу удвостручити економску помоћ земљама региона, уколико се убрза економска сарадња.

Након годину дана скупова посвећених регионалној сарадњи, дошло је вријеме за конкретизацију заједничких инфраструктурних, енергетских и пословних пројеката. За то сада постоји и воља ЕУ и земаља региона, обезбјеђена средства, познати пројекти и институције које ће подржавати такву сарадњу.

У разговору са новом високом представницом Европске уније за спољну политику и безбједност Федериком Могерини министар  Лагумџија је изложио пресјек стања у земљи и конкретне кораке које треба чинити у даљим реформама. Посебно се захвалио за њен досадашњи ангажман и даљу спремност да Западни Балкан и Босна и Херцеговина буду међу приоритетима њеног рада у наредном периоду.

Министар Лагумџија је казао да је за БиХ, уз оквир за економску подршку који је већ обезбјеђен од стране Европске комисије, посебно важна спремност и конкретизација подршке нове високе представнице.

„У том смислу је нужно да странке побједнице избора у БиХ што прије формирају власт, не на бази подјеле фотеља и функција, већ на платформи провођења кључних економских и социјалних реформи у земљи, дефинисане кроз Споразум о расту у смислу економског развоја и креирања нових радних мјеста, испуњавање поглавља 23. и 24. правног насљеђа ЕУ, те јачање функционалности и административних капацитета државе, у оквиру којих су и успостава ефикасног механизма координације и рјешавање провођења пресуде „Сејдић-Финци“, рекао је министар Лагумџија.

Он је истакао да је крајње вријеме да се након више од годину дана разговора о регионалној сарадњи, пређе у фазу реализације конкретних пројеката. Нагласио је да је у региону коначно и конкретно дефинисано зашто земље Западног Балкана требају сарађивати, како сарађивати и шта је предмет сарадње.

„У сарадњи са Европском комисијом урадили смо јасан план који прецизно дефинише шта и како даље радити, имамо Савјет за регионалну сарадњу као механизам координације заједничких пројеката земаља Западног Балкана, регионалне ИПА фондове који нуде финансијску подршку пројектима развоја и приближавања земаља Западног Балкана ЕУ, а сада и WБФ путем којега ћемо реализовати наше пројекте.

Зато је  кључно да што прије кренемо у реализацију пројеката од заједничког интереса. При томе требамо успоставити баланс између великих, инфраструктурних и енергетских и пројеката усмјерених на развој и отварање малих и средњих предузећа, како би ти пројекти постали видљиви и грађани Западног Балкана што прије осјетили бенефите наше сарадње”, казао је министар Лагумџија.

На састанку је усвојена Заједничка изјава Вишеградске групе о Западном Балкану у којој је јасно реафирмисана подршка В4 нашем региону на путу евроатлантских интеграција, што остаје један од приоритета дјеловања ове групе.

У дијелу Изјаве који се односи на Босну и Херцеговину, бх. политичари су позвани да се након октобарских избора, инвензивније посвете реформама неопходним за интеграцију БиХ у ЕУ, те да побољшају унутрашњи политички дијалог и испуне очекивања грађана уз активну улогу ЕУ.