Министар Лагумџија учествовао на „Конференцијском дану Сбербанке“ у Франкфурту



Замјеник предсједавајућег Савјета министара и министар иностраних послова Босне и Херцеговине др. Златко Лагумџија учествовао је на „Конференцијском дану Сбербанке“ који је одржан 22. новембра 2012. године у Франкфурту у оквиру 15. европске финансијске седмице.

Овај скуп је пратило преко хиљаду учесника из пословне заједнице окупљене у финансијском сједишту Европе и Савезне Републике Њемачке. На панел дискусији под темом: „New economy in Europe: Between a Rock and a Hard Place“ осим др. Лагумџије учестовали су и бивши њемачки канцелар Герхард Шредер, предсједник Чешке Републике Вацлав Клаус, мађарски премијер Виктор Орбáн, предсједник Владе Републике Србије Ивица Дачић, те предсједник Републике Српске Милорад Додик. Панел дискусију је модерирао предсједник Управе и извршни директор Сбербанке Херман Греф, који је био и један од уводничара панел дискусије.

Панел дискусија је била подијељена у два дијела. У првом дијелу се разговарало о кризи у Еврозони, док је други дио посвећен рефлексији кризе на регион југоисточне Европе, те начине привлачења инвестиција у свјетлу цјелокупне финансијске ситуације у Европи.

У фокусу обраћања др. Лагумџије били су европска перспектива Босне и Херцеговине као покретачка снага за економску и институционалну трансформацију земље, економска питања, те регионална политичка и економска сарадња.

Између осталог, др. Лагумџија је нагласио да се Европа и свијет морају ријешити стереотипа и предрасуда који владају о региону у цјелини, али и о државама појединачно. У овом контексту је истакао да је предрасуда да се у држави и региону не може постићи договор, као и да постоји преманентна политичка криза. У вези с наведеним др. Лагумџија је успоредио податке о конкурентности региона и 27 земаља чланица Европске уније, те нагласио да се конкурентност Босне и Херцеговине као и региона, за разлику од ЕУ, повећала у протекле три године.

Др. Лагумџија је истакао да земље региона у процесу интеграција морају показати да су посвећене провођењу институционалних, друштвених и економских реформи у циљу достизања европских стандарда, уз очекивани наставак подршке Европске уније која би, како је оцијенио, требала бити фокусирана на економска питања нагласивши важност електроенергетских и инфраструктурних пројеката у БиХ.

Као најважнији проблем пословне заједнице, не само у БиХ него и цијелој Европској унији, др. Лагумџија је истакао проблем приступа финансијама, те још једном позвао инвеститоре да улажу у Босну и Херцеговину. Говорећи о проблемима у Еврозони др. Лагумџија је нагласио да су Европска унија и цијели пројекат Еврозоне нешто попут демократије – нису савршени, али ништа боље од њих није створено.

Др. Лагумџија је током обраћања нагласио да су власти у БиХ опредијељене да у наредном периоду иду путем реформи у циљу убрзања економског раста и очувања економске стабилности, привлачења инвестиција, унапређења извозних могућности и креирања повољнијег пословног окружења кроз ефикаснији правни и институционални оквир.

Позвао је Сбербанку, која је трећа по величини банка у Европи, да заједно са својима банкама, Волксбанком из Аустрије и ДенизБанком из Турске прати привреду БиХ. Указао је на могућности за инвестирање у електроенергетском сектору и инфраструктурним пројектима у БиХ, те на потребе малих и средњих предузећа у нашој земљи, које очекују присуство и подршку банке.

Др. Лагумџија је током одржавања конференције имао билатералне састанке са учесницима панел дискусије из других држава, током којих је изразио жељу за унапређење политичких и економских односа БиХ с тим земљама.

Бивши њемачки канцелар Шредер је током обраћања на панел дискусији нагласио да из сваке кризе настају нова могућности, те изразио увјерење да ће Еврозона, али и Европа у цјелини, из ове кризе изаћи још јачи.

Предсједник Чешке Републике Клаус је нагласио да Европа мора проћи кроз потпуну системску промјену као и промјену у начину размишљања и понашања. Уједињенија Европа по њему није рјешење проблема.

Премијер Мађарске Орбáн је током обраћања нагласио да је цијело једно поглавље европске историје, поглавље социјалне државе, завршено. Изразио је наду у веће структурне реформе Европске уније и нагласио да Европа не може живјети у будућности како је навикла у прошлости.

Предсједник Владе Републике Србије Ивица Дачић је истакао да ова криза није дјеловала на земље региона као на неке западноевропске земље, те да без обзира на ту чињеницу земље региона осјећају посљедице цјелокупне кризе због финансијске овисности о евру. Премијер Дачић се осврнуо и на захтјеве Европске уније према испуњавању претприступних критерија за Србију, те је поновио и важност рјешавања питања Косова које се како је казао не би смјело везивати за пут Србије према Европској унији.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик је током обраћања, између осталог, нагласио важност да Европска унија не експериментира с регионом у постављању нових политичких услова истакавши да ЕУ нема алтернативу.