Министар Лагумџија - Конференција о расту запошљавања – на путу ка опоравку: У срцу нових времена нису више ни рад, ни сировина, ни капитал, него људско знање



У организацији Министарства иностраних послова Босне и Херцеговине и Свјетске академије умјетности и науке (Wорлд Ацадемy оф Арт анд Сциенце) 1. јула 2014. године у Сарајеву је одржана међународна конференција под називом „Конференција о расту запошљавања – на путу ка опоравку“.

Учесницима конференције, која је одржана уз подршку Швајцарске агенције за развој и сарадњу (СДЦ), су се, између осталих, обратили замјеник предсједавајућег Савјета министара и министар иностраних послова БиХ и члан Свјетске академије умјетности и науке др. Златко Лагумџија, генерални директор Свјетске академије умјетности и науке Гери Џекобс, почасни предсједник Свјетске академије умјетности и науке академик Иво Шлаус, предсједавајући Савјета министара БиХ Вјекослав Беванда, директорица Свјетске банке у БиХ Анабела Абреу, специјални представник ЕУ у БиХ и шеф Делегације Европске уније у БиХ амбасадор Петер Соренсен, резидентни координатор Уједињених нација и резидентни представник Развојног програма Уједињених нација (УНДП) у БиХ Јури Афанасијев, генерални секретар Регионалног вијећа за сарадњу Горан Свилановић, директор Швајцарске агенције за развој и сарадњу у БиХ Јозеф Гунтерн  и други домаћи и међународни стручњаци у области рада и запошљавања. 

Циљ конференције, која је симболично одржана у првој седмици након облијежавања 100. годишњице Првог свјетског рата, био је да укаже да незапосленост и економска криза представљају највеће проблеме и изазове са којима се човјечанство данас сусреће, и укаже на могућа рјешења која захтијевају конкретну акцију. Учесници конференције, из БиХ, земаља региона и свијета, су настојали да обликују иновативне, свјеже идеје и законска рјешења неопходна за превазилажење ових изазова и пријетњи, уз истовремено потенцирање потребе за рјешавањем проблема креирања нових радних мјеста у периоду након катастрофалних поплава које су тешко погодиле и разориле БиХ, Србију и Хрватску.

Након уводне пленарне сесије на којој се говорило о могућностима за постизање пуне запослености, препрекама за пуну запосленост и запошљавању младих, одржане су паралелне радне сесије/форуми о запошљавању младих, системима запошљавања, те финансирању запошљавања у оквиру којих се кроз конкретне примјере и пројекте указало на могуће правце рјешавања проблема незапослености у БиХ и региону.

У оквиру завршне пленарне сесије разговарано је о отварању радних мјеста у фази обнове након природних катастрофа, припреми свеобухватне националне стратегије, плану запошљавања и регионалним перспективама, те су усвојени закључци.

Др. Лагумџија се захвалио свим учесницима конференције на њиховом учешћу, посебно једном броју младих људи који су учествовали у раду паралелних сесија, те изразио задовољство због усвојених закључака и истакнуо да ће исти у наредном периоду бити систематизовани и прецизно формулирани и понуђени свим нивоима власти и сегментима босанскохерцеговачког друштва, промовирани, док ће с друге стране сви учесници конференције под окриљем Свјетске академије умјетности и науке и домаћих академских институција направити мрежу људи који ће радити за Босну и Херцеговину и  регион и ширити усвојене закључке и своје знање.

Др. Лагумџија је нагласио да је значај конференције, која је припремана три мјесеца, првобитно након најаве новог приступа Европске уније у чијем фокусу су економски развој и владавина права, још већи с обзиром на поплаве које су погодиле Босну и Херцеговину, те изразио увјерење да је уз један активнији однос према економских реформама могуће процес обнове поплавама погођених подручја преокренути у обнову Босне и Херцеговине у истинском смислу.

„У срцу нових времена нису више ни рад, ни сировина, ни капитал, него људско знање“ нагласио је између осталог др. Лагумџија и као примјер навео да је данас на међународном тржисту доступно 4 до 5 трилиона долара, што је једнако износу БДП-а БиХ за 300 година.

Између осталог на конференцији је указано да је у данашњем модерном времену запослење економски еквивалент права на гласање, односно да грађани без запослења и прихода нису у могућности да учествују у нормалним друштвеним токовима.

Закључено је да је пуна запосленост могућа, па тако и у Босни и Херцеговини. Сви саговорници су се сагласили да у Босни и Херцеговини и региону постоје бројне прилике за пораст запослености и уклањање препрека за исто, те закључено да је за уклањање препрека неопходно постојање пуне политичке воље и подршка грађана. Посебно је истакнут и кључан значај медија за ширење идеја и добијање подршке.

Такођер, закључено је да је потребно олакшати пословање предузећа, нарочито малих и средњих предузећа, побољшати образовни систем у БиХ, с обзиром да истраживања показују да већи ниво образовања у земљи значи и веће могућности за запошљавање, при чему је посебно указано на потребу усклађивања образовних програма са потребама тржишта рада. На конференцији је посебно истакнут и значај система онлине образовања.