Одржана 81. сједница Савјета министара Босне и Херцеговине

БиХ ПРИСТУПА ОКВИРНОЈ КОНВЕНЦИЈИ САВЈЕТА ЕВРОПЕ О УМЈЕТНОЈ ИНТЕЛИГЕНЦИЈИ И ЉУДСКИМ ПРАВИМА 

Савјет министара БиХ прихватио је текст Основа за приступање Оквирној конвенцији Савјета Европе о умјетној интелигенцији и људским правима, владавини права и демократији и задужио министра за људска права и избјеглице БиХ да потпише ову конвенцију.

Министарство за људска права и избјеглице БиХ задужено је да након потписивања Оквирне конвенције сву потребну документацију достави Министарству спољних послова БиХ ради покретања поступка ратификације.

Оквирну конвенцију о умјетној интелигенцији и људским правима, владавини права и демократији усвојио је Одбор министара Савјета Европе и донио одлуку да је отвори за потписивање 5. септембра 2024. године у Вилнусу (Литванија).

Предмет и сврха Оквирне конвенције је осигурати да активности у оквиру животног циклуса система умјетне интелигенције буду усклађене са загарантованим људским правима, демократијом и владавином права. Свака од страна потписница Оквирне конвенције дужна је усвојити одговарајуће законодавне, управне или друге мјере с циљем провођења одредби утврђених овом конвенцијом.

Министарство спољних послова БиХ дало је подршку потписивању ове конвенције, констатујући да је усаглашена с одредбама међународног права и међународним правилима и стандардима. Такође, позитивна мишљења на текст Оквирне конвенције доставила су ресорна министарства на државном, ентитетском, кантоналном и нивоу Брчко дистрикта Босне и Херцеговине.

Потписивањем Оквирне конвенције Босна и Херцеговина ће преузети обавезу доношења нових и усклађивања постојећих закона и подзаконских аката с циљем регулисања наведене области.

РАДНА ГРУПА ЗА ИЗРАДУ ЗАКОНА О ПРОВОЂЕЊУ ЦЕР ДИРЕКТИВЕ ЕУ 

Савјет министара, на приједлог Министарства безбједности, донио је у новом тексту Одлуку о именовању Радне групе за израду нацрта закона о заштити и отпорности критичних субјеката у институцијама Босне и Херцеговине, у процесу испуњавања препорука Европске комисије.  

У Радну групу именовани су представници државних министарстава безбједности; одбране; цивилних послова; спољне трговине и економских односа; транспорта и комуникација; те финансија и трезора; као и Управе за индиректно опорезивање; Агенције за идентификационе документе, евиденцију и размјену података, Дирекције за европске интеграције, Независног оператора система БиХ и Генералног секретаријата Савјета министара БиХ.

Њихов задатак је да у року од шест мјесеци од ступања на снагу ове одлуке сачине Нацрт закона о заштити и отпорности критичних субјеката на институционалном нивоу БиХ у складу са прописима ЕУ у подручју отпорности критичних субјеката (ЕУ Директива 2022/2557 – ЦЕР Директива). 

ДОПУНОМ ОДЛУКЕ ОТКЛАЊАЈУ СЕ ПРОБЛЕМИ ЗА ПОСЛОВНЕ СУБЈЕКТЕ

Савјет министара БиХ, на приједлог Министарства спољне трговине и економских односа, донио је Одлуку о допуни Одлуке о условима за добијање дозволе за изношење средстава изван Босне и Херцеговине у сврху оснивања представништва и пословне јединице у иностранству.

Оснивач представништва, односно пословне јединице у иностранству који није, у складу са досадашњом одлуком, доставио захтјев за добијање дозволе за изношење средстава ентитетском министарству трговине прије оснивања заступништва, дужан је доставити му захтјев за евидентирање средстава која је користио приликом оснивања заступништва, односно пословне јединице, и то у року од 90 дана од дана ступања на снагу допуне ове одлуке.

Наведеним допунама се уклањају проблеми који су се појавили код пословних јединица које послују у складу са споразумом из 1995. године о запошљавању радника босанскохерцеговачких предузећа са сједиштем у Републици Босни и Херцеговини у сврху извршења уговора о извођењу радова у СР Њемачкој, а који су раније оснивали пословне јединице, без провођења процедуре предвиђене Одлуком о условима за добијање дозволе за изношење средстава из Босне и Херцеговине у сврху оснивања представништва и пословне јединице у иностранству из 1998. године.

ИМЕНОВАНО САВЈЕТОДАВНО ВИЈЕЋЕ ЗА АКРЕДИТОВАЊЕ

Савјет министара БиХ донио је Одлуку о именовању чланова Савјетодавног вијећа за акредитовање, након што је половином 2020. године истекао мандат раније именованим члановима.

У састав Савјета именовано је 12 чланова на мандат од четири године. Ради се о представницима надлежних институција на државном нивоу те докторима техничких наука, а за предсједника Савјетодавног вијећа именована је Шејла Алишић, у име Института за метрологију БиХ.

Именовање Савјетодавног вијећа за акредитовање важно је због имплементације законских обавеза Института за акредитовање БиХ и стварања претпоставки за развој и јачање система акредитовања БиХ и његовог усклађивања са стандардима ЕУ.

НОВИ САЗИВ МЈЕШОВИТЕ КОМИСИЈЕ ЗА НАУЧНО-ТЕХНИЧКУ САРАДЊУ БИХ И СРБИЈЕ

Савјет министара БиХ, на приједлог Министарства цивилних послова, донио је Одлуку о именовању чланова – представника Босне и Херцеговине у Мјешовитој комисији за научно-техничку сарадњу између Савјета министара Босне и Херцеговине и Владе Републике Србије.

Одлуком су у Мјешовиту комисију, а након истека мандата претходног сазива, на мандат од пет година именована четири представника државних и ентитетских ресорних министарстава, те секретар Комисије.

СТРАТЕГИЈА ЗА ПРИХВАТ И ИНТЕГРАЦИЈУ ДРЖАВЉАНА БиХ ПО ОСНОВУ СПОРАЗУМА О РЕАДМИСИЈИ

Савјет министара БиХ, на приједлог Министарства за људска права и избјеглице, усвојио је Стратегију за прихват и интеграцију држављана Босне и Херцеговине који се враћају у Босну и Херцеговину по основу споразума о реадмисији и Акциони план за период 2024. – 2026. године.

Ова стратегија представља наставак испуњавања обавеза БиХ из Мапе пута за либерализацију визног режима, с циљем очувања безвизног режима који јој је одобрен Одлуком Савјета Европе од 14. децембра 2010. године, као и обавеза из Споразума о стабилизацији и придруживању. То подразумијева усвајање дјелотворних политика којима ће се успоставити функционалан систем прихвата и интеграције држављана БиХ који се враћају у БиХ на основу споразума о реадмисији у друштво на дјелотворан, одржив и дугорочан начин, уз пуно уважавање њихових права, и на тај начин придонијети смањењу броја секундарних миграција држављана Босне и Херцеговине.

Поред стратешког циља и циљева који из њега произлазе, овом стратегијом се иде и корак даље и као визија промовише институционална организација која ће се по потреби у будућности бавити и другим аспектима миграционе политике која се односи на држављане БиХ и друге категорије у потреби, у складу са надлежностима.

Дио Стратегије је и Акциони план као имплементациони документ којим су дефинисане активности које ће се реализовати у периоду од 2024. до 2026. године, уз навођење одговорних актера и рокова за њихову реализацију. Акциони план ће се по потреби ревидирати на годишњем нивоу, а након периода за који је донесен и на темељу екстерне евалуације израдиће се нови за идући средњорочни период.

ЧЕТВРТИ ПЕРИОДИЧНИ ИЗВЈЕШТАЈ О ПРАВИМА СВИХ РАДНИКА МИГРАНАТА

Савјет министара БиХ, на приједлог Министарства за људска права и избјеглице, усвојио је Четврти периодични извјештај Босне и Херцеговине о правима свих радника миграната и чланова њихових породица.

Министарство за људска права и избјеглице БиХ задужено је да ово извјештај достави Министарству спољних послова БиХ које ће га прослиједити Одбору за заштиту права свих радника миграната и чланова њихових породица у Женеви.

Босна и Херцеговина је једина европска држава која је ратификовала Међународну конвенцију о заштити права свих радника миграната и чланова њихових породица, која предвиђа високе стандарде заштите права страних радника миграната. Такође, у складу са Конвенцијом, Босна и Херцеговина има обавезу поднијети извјештај Генералном секретаријату УН.

Генерални закључак у Четвртом периодичном извјештају је да се ова конвенција имплементира у континуитету и на свим нивоима, али да остају изазови у погледу преузимања свих стандарда које она подразумијева.

У периоду 2019. – 2024. године постигнут је одређени напредак који се односи на законске и друге мјере које је подузела БиХ. У августу 2023. године усвојене су Измјене и допуне Закона о странцима који је усклађен с двије уредбе и двије директиве Европске уније, а у току је израда подзаконских аката.

Током 2022. усвојена је Стратегија миграција и азила 2021. - 2025. године која предвиђа мјере и активности на унапређењу система свеобухватног управљања миграцијама и азилом. Такође, Савјет министара БиХ је у 2022. години усвојио Правилник о стандардима функционисања и другим питањима значајним за рад Центра за прихват и смјештај тражилаца азила.

Босна и Херцеговина је осигурала хумане и законите услове смјештаја миграната, а у рад и функционисање ових центара су, поред надлежних институција, укључене и УН агенције и међународне организације.

УСВОЈЕН МИГРАЦИОНИ ПРОФИЛ БиХ        

Савјет министара БиХ, на приједлог Министарства безбједности, усвојио је Миграциони профил Босне и Херцеговине за 2024. годину, који осигурава увид у кључне трендове у области миграција. 

У Миграционом профилу се наводи да су бх. дипломатско-конзуларна представништва у прошлој години издала 12.955 виза у односу на 21.261 у 2023. години, што је смањење за 39,07 % . Мањи број је и изданих виза на граници БиХ, и то њих 13 у 2024. години, док је годину раније издано 18 виза, чиме се испуњава раније постављени циљ о смањењу броја издатих виза на граници, који кореспондира са захтјевом ЕУ.

Гранична полиција БиХ одбила је 2.288 улазака у Босну и Херцеговину у 2024. години, што је повећање за 5,93 % у односу на 2023. годину, када је одбијено 2.160 улазака. Истовремено, број откривених незаконитих прелазака државне границе Босне и Херцеговине у прошлој години је износио 11.298 и смањен је за 17,19 % у односу на претходну годину, када је откривено 13.643 незаконитих прелазака границе.

Странцима је одобрено 14.909  привремених боравака у БиХ у 2024. години, у односу на 13.481 у 2023. години, те 430 сталних боравака, 16 мање него годину раније. Примјећује се континуитет седам најчешћих држава поријекла код странаца којима је одобрен или продужен привремени боравак у БиХ, а то су: Турска, Србија, Хрватска, Индија, Кина, Црна Гора и Њемачка.

Настављен је тренд раста броја рјешења о протјеривању и у прошлој години, када је донесено 3.177 рјешења, више за 23,04 % у односу на 2023. годину, када су донесена укупно 2.582 рјешења о протјеривању, што је и тада представљало раст за 57,63 % у односу на 2022. годину. 

У 2024. години забиљежена су 43 отказа безвизног или привременог боравка с мјером протјеривања, што је такође повећање од 53,57 % у односу на 2023. годину, када је тај број износио 28.

Током 2024. године у БиХ су се вратила 33 бх. држављана, што је смањење за 73 % у односу на 2023. годину, када се уз помоћ и подршку Међународне организације за миграције (ИОМ) у Босну и Херцеговину вратила 124 бх. држављана. По програмима ИОМ-а, у периоду од 2015. године до 2024. године у Босну и Херцеговину добровољно су се вратила 1.663 бх. држављана.

У складу са споразумима о реадмисији у прошлој години прихваћено је 470 у односу на 402 бх. држављана у 2023. години, док је по Споразуму о реадмисији с Републиком Хрватском у процедури коју је проводила Служба за послове са странцима прихваћено 3.049 држављана трећих земаља, што је за 28 % мање у односу на 4.264 у 2023. години. 

Служби за послове са странцима у 2024. години пријављена су укупно 25.284 незаконита мигранта, што представља смањење од 26,52 % у односу на 2023. годину.

Азил у Босни и Херцеговини затражиле су 234 особе у 2024. години, док је 2023. године тај број износио 147 особа, што износи повећање од 59,18 %.

МАКРОЕКОНОМСКИ ПОКАЗАТЕЉИ ЗА 2024. ГОДИНУ

Савјет министара БиХ усвојио је Информацију Дирекције за економско планирање о кретању макроекономских показатеља за јануар – децембар 2024. године, у којој се наводи да је, према прелиминарним подацима, у Босни и Херцеговини настављен тренд раста привредне активности.

Према подацима Агенције за статистику БиХ (БХАС) за период јануар - септембар 2024. године, процјењује се да је реални раст БДП-а у Босни и Херцеговини износио 2,5% у односу на исти период претходне године. Домаћа тражња (потрошња и инвестиције) била је главни носилац економског раста, док је извозна тражња имала негативан утицај на раст БДП-а.

Ако се кретање БДП-а у Босни и Херцеговини у периоду јануар - септембар 2024. године посматра по производном приступу, видљиво је да су сектори чија кретања су детерминисана домаћом тражњом представљали главни ослонац раста. Тако се може констатовати да су повећања у сектору услуга (трговина на велико и мало, информације и комуникације, те хотелијерство и угоститељство) дали најзначајнији допринос економском расту. С друге стране, током посматраног периода изостао је значајнији допринос роба услијед смањења производње у оквиру прерађивачке индустрије и енергетског сектора.

Успоравање економске активност у земљама ЕУ и регије довело је до смањења разине физичког обима индустријске производње у Босни и Херцеговини, што се нарочито односи на прерађивачку индустрију. Тако је, према подацима БХАС-а за 2024. годину, због слабљења извозне тражње за бх. производима, у Босни и Херцеговини регистрован пад физичког обима индустријске производње од 4,2% у односу на претходну годину.

Према званичним подацима БХАС-а, укупна трговина на мало у Босни и Херцеговини, у периоду јануар - децембар 2024. године остварила је реални раст промета од 6,4%. Промет у наведеном периоду је износио 17,94 милијарди КМ и виши је, у односу на исти период претходне године, за 1,09 милијарди КМ.

Запослених особа у БиХ у новембру 2024. године било је око 859.300, што је за 0,8% више у односу на исти мјесец претходне године. У децембру 2024. године регистровано је око 320.700 незапослених особа, што је за 6,6% мање у односу на децембар претходне године.

Просјечна нето плата у Босни и Херцеговини у новембру 2024. године износила је 1.406 КМ и номинално је већа за 7,8% у односу на новембар 2023. године. Узме ли се у обзир раст цијена, реални раст нето плате износио је 6,2%.

ИНФОРМАЦИЈА О ЦАРИНАМА КОЈЕ СУ УВЕЛЕ СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ

Савјет министара БиХ усвојио је Информацију о царинама које су Сједињење Америчке Државе увеле остатку свијета, укључујући Босну и Херцеговину. 

Задужено је Министарство спољне трговине и економских односа БиХ да у року од 15 дана, у сарадњи с надлежним институцијама у Босни и Херцеговини, припреми и Предсједништву БиХ достави на даљње надлежно поступање Писмо намјере које ће садржавати листу области (укључујући, али не ограничавајући се на: трговину, економију, енергетику, директне стране инвестиције, инфраструктуру, царинске односе) у којима постоји интерес за сарадњу Босне и Херцеговине са Сједињеним Америчким Државама на билатералној основи.

Министарство спољне трговине и економских односа задужено је да у оквиру своје надлежности размотри могућности с циљем стварања претпоставки за отпочињање билатералних консултација Босне и Херцеговине и Сједињених Америчких Држава везаних за слободну трговину или утврђивање одговарајућих царинских тарифа и о томе информише Савјет министара БиХ.

Такође, Министарство спољне трговине и економских односа задужено је да Информацију о царинама које су Сједињење Америчке Државе увеле остатку свијета с усвојеним закључцима достави Предсједништву БиХ одмах након усвајања. 

У Информацији се наводи да се Босна и Херцеговина нашла на листи држава којима је уведена висока царина за извоз у САД, те да се билатерални подаци о робној размјени значајно разликују, што указује на потребу да се партнерима у Сједињеним Америчким Државама дају потребна појашњења.(крај)

Фотографије: https://www.flickr.com/photos/vijeceministara/albums/72177720326803371