Саопштења са сједница
Одржана 142. сједница Савјета министара Босне и Херцеговине
15.05.2018
Vijeće ministara Bosne i Hercegovine
Савјет министара БиХ прихватио је Нацрт акционог плана хитних мјера којим ће досадашњи Координациони тим прерасти у Оперативни штаб, с циљем координисања свих активности за рјешавање мигрантске кризе на хуман и достојанствен начин у БиХ.
Мигрантска криза проблем је цијеле БиХ и неопходно је да се у њено рјешавање укључе све институције у БиХ.
Нацрт плана садржи пакет хитних мјера приоритетно усмјерених на обезбјеђење боље контроле границе, ефикаснију борбу против незаконитих миграција на територији БиХ, реализовање споразума о реадмисији те јачање реадмисијских и капацитета у подручју азила, као и интензивирање активности за спречавање кријумчарења миграната.
Овим мјерама биће повећани смјештајни капацитети у БиХ за незаконите мигранте и рањиве категорије у сарадњи са невладиним и међународним организацијама. Од надлежних институција у Србији, Црној Гори и Европској унији затражиће се предузимање активности у вези са рјешавањем мигрантске кризе у БиХ.
Са Републиком Хрватском ријешиће се питање пропусности граница, како би се спријечило нелегално кретање миграната.
Уз јачање сарадње полицијских агенција у нашој земљи, новим мјерама интензивира се сарадња са тијелима надлежним за управљање границом сусједних земаља и ЕУ.
Према информацији Министарства безбједности, Босна и Херцеговина се суочава са појачаним незаконитим миграционим токовима, посебно од маја ове године.
СМБиХ ПРИХВАТИО ДИГИТАЛНУ АГЕНДУ
Савјет министара БиХ прихватио је Изјаву подршке дигиталној агенди за Западни Балкан, коју ће Министарство комуникација и транспорта доставити Предсједништву БиХ, а за бх. потписника предложен је предсједавајући Предсједништва БиХ.
Изјаву би требали потписати представници Албаније, БиХ, Македоније, Црне Горе, Србије и Косова у Софији,17. маја ове године.
Потписници се овом изјавом обавезују да раде на рјешавању питања попут смањења трошкова роминга, развоја е-владе, е-набавке, е-здравства и других питања значајних за грађане региона.
ОБЕЗБИЈЕЂЕНА СРЕДСТВА ЗА БОЛНИЦУ У ЗЕНИЦИ
Савјет министара БиХ утврдио је Приједлог уговора о зајму (Пројекат побољшања енергетске ефикасности у болници Зеница) између Босне и Херцеговине и Европске банке за обнову и развој.
Пројекат, којим се обезбјеђују утопљавање болнице у Зеници, уштеда енергије и смањење загађености, биће финансиран зајмом ЕБРД-а вриједним 10 милиона евра са роком отплате од 15 година и грејс периодом од три године, уз гаранцију БиХ.
Зајам прати и грант ЕБРД-а вриједан милион евра из Фонда Регионалног програма за енергетску ефикасност за Западни Балкан (РЕЕП).
Приједлог уговора са Основама за његово закључивање биће достављен Предсједништву БиХ у даљну процедуру, а за бх. потписника је предложен министар финансија и трезора.
ПРЕПОЗНАТЕ РЕФОРМСКЕ АКТИВНОСТИ СМБиХ
Савјет министара БиХ упознат је са Информацијом о годишњем пакету проширења Европске комисије из априла ове године, који укључује седам засебних извјештаја у којима је процијењено провођење политике проширења ЕУ у земљама региона.
У Информацији Дирекције за европске интеграције Савјета министара БиХ наводи се, између осталог, да је Европска комисија припремила „привремени извјештај“ о БиХ јер је у току поступак израде Мишљења о захтјеву за чланство БиХ у ЕУ.
У Извјештају, у ком се препознају реформске активности Савјета министара БиХ, побољшанa je оцјенa за област способност суочавања са конкурентским притиском и тржишним снагама унутар Европске уније.
Приоритетне области обухваћене политиком проширења су: владавина права, реформа јавне управе, људска права и основне слободе, борба против корупције те организованог криминала и тероризма, као и економско управљање и конкурентност.
БиХ ПРИСТУПА ПРОГРАМУ ЕУ „ПРАВОСУЂЕ“
Савјет министара БиХ потврдио је интерес за учешће Босне и Херцеговине у програму Европске уније „Правосуђе“.
Министарство правде и Министарство безбједности припремиће и доставити писмо интереса надлежној Општој управи за правосуђе Европске комисије ради приступања наше земље овом програму ЕУ.
Програм ,,Правосуђе" је усмјерен на даљни развој европског подручја правде, који се заснива на узајамном признавању и повјерењу држава чланица развијањем правосудне сарадње у грађанскоправним и кривичноправним питањима, а такође се подржава и дјеловање ЕУ на подручју сузбијања употребе и промета дрогама. Укупан буџет за провођење Програма у периоду 2014 - 2020. године износи 377,6 милиона евра.
Учествовање Босне и Херцеговине у програмима Уније регулисано је Оквирним споразумом између Европске заједнице и Босне и Херцеговине о општим начелима учествовања БиХ у програмима Заједнице.
ГРЕКО ИЗВЈЕШТАЈ
Савјет министара БиХ усвојио је Информацију Министарства безбједности о усвајању Извјештаја о усклађености Босне и Херцеговине са препорукама Грека у IV кругу евалуације, који је био посвећен теми „Спречавање корупције међу члановима парламента, судијама и тужиоцима“.
Министарство безбједности доставиће овај извјештај надлежним институцијама ради провођења Греко препорука.
У извјештају се наводи да тренутно низак ниво усклађености са препорукама Грека није „глобално незадовољавајући“. Од 15 Греко препорука из Извјештаја IV круга евалуације, њих 11 дјелимично је проведено, а четири препоруке нису проведене. Значајнији напредак у овој области Греко очекује у наредних 18 мјесеци.
Овај извјештај биће јавно објављен на веб страницама Министарства безбједности БиХ и Грека.
ОЧЕКУЈЕ СЕ ОСЈЕТНИЈИ ЕКОНОМСКИ НАПРЕДАК
Савјет министара БиХ упознато је са Информацијом Дирекције за економско планирање БиХ о перспективама за Босну и Херцеговину 2019 – 2021. године, у којој се наводи да се у овом периоду очекује осјетнији економски напредак.
Тако се током овог периода очекује просјечни економски раст од 3,6 посто у реалном смислу, повећање инвестиција од готово 10 посто на годишњем нивоу, повећање запослености, раст индустријске производње за више од пет посто те даљње интензивирање спољнотрговинске размјене са свијетом.
ЗАКЉУЧЦИ ЗАЈЕДНИЧКЕ СЈЕДНИЦЕ СМБиХ И ВЛАДЕ РХ О ТРГОВСКОЈ ГОРИ
Савјет министара БиХ размотрио је Информацију са заједничке сједнице Савјета министара БиХ и Владе Републике Хрватске, одржане почетком јула 2017. године у Сарајеву о разговорима у вези са намјером Републике Хрватске да изгради складиште и одлагалиште радиоактивног отпада, искориштених извора и истрошеног нуклеарног горива на локацији Трговска гора, микролокацији Черкезовац, у општини Двор, Република Хрватска.
Министарство спољних послова БиХ припремиће за Савјет министара обједињену информацију, која ће укључивати и информације Државне регулаторне агенције за радијациону и нуклеарну безбједност и Радне групе за праћење стања и активности у вези са могућом изградњом одлагалишта нуклеарног отпада на локацији Трговска гора, а с циљем реализације раније донесених закључака.
На заједничкој сједници закључено је да су Савјет министара БиХ и Влада Републике Хрватске сагласни да се предузму све активности како би се наведено питање ријешило у складу са важећим конвенцијама и стандардима струке.
Савјет министара БиХ је том приликом, позивајући се на Резолуцију Парламентарне скупштине БиХ из маја 2016. године, истакао да има посебан интерес заштитити зрак, земљиште, воде и природна добра која се налазе у непосредној близини Трговске горе с циљем заштите Босне и Херцеговине у вези са питањем складиштења и одлагања нуклеарног отпада.
У случају непредузимања заједничких активности с тачно утврђеним задацима и роковима за њихово извршење биће покренути механизми Еспо конвенције, као и други механизми по правилима и нормама међународног права.
ИЗВОЗ РОБА СА ЗАЈЕДНИЧКЕ ЛИСТЕ ОРУЖЈА И ВОЈНЕ ОПРЕМЕ
Савјет министара БиХ, на приједлог Министарства спољне трговине и економских односа БиХ, усвојио је Извјештај о издатим исправама и одбијеним захтјевима за издавање исправа за спољнотрговински промет оружја, војне опреме и робе посебне намјене за 2016. годину и Извјештај о реализацији издатих исправа за спољнотрговински промет оружја, војне опреме и роба посебне намјене за 2016. годину.
Укупна вриједност спољнотрговинског промета оружја, војне опреме и роба посебне намјене у 20л6. години, према издатим исправама, износила је 477.651.732,00 евра и повећана је за 85,4 посто у односу на 2015. годину.
Вриједност извоза роба са Заједничке листе оружја и војне опреме према издатим дозволама за извоз у извјештајном периоду, а на основу профактура износила је 305.025.719,00 евра, док је вриједност увоза износила 38.113.123.00 евра.
Издата је 201 дозвола за извоз у 50 земаља свијета и 117 дозвола за увоз из 30 земаља свијета. Одбијена су три захтјева за издавање дозвола за извоз оружја и војне опреме у укупној вриједности 351.566,00 евра те један захтјев за увоз оружја и војне опреме у вриједности 102.903,50 евра, а због неиспуњене процедуре прописане Законом о контроли спољнотрговинског промета оружја, војне опреме и робе посебне намјене и пратећим упутством.
Вриједност извоза робе са листе робе посебне намјене у овом периоду, а на основу достављених профактура, износила је 80.682.629,00 евра, док је вриједност увезене робе износила 50.644.100,00 евра. Издато је 66 дозвола за извоз у 25 земаља свијета те 254 исправе за увоз из 29 земаља свијета. Одбијен је по један захтјев за извоз и увоз робе посебне намјене због непоштивања процедуре.
ПОВЕЋАН БРОЈ ИНСТИТУЦИЈА КОЈЕ КОРИСТЕ Е-КОНСУЛТАЦИЈЕ
Савјет министара БиХ усвојио је Извјештај Министарства правде БиХ о провођењу правила за консултације у изради правних прописа за 2017. годину у којем се наводи да је број институција које користе е-консултације у прошлој години повећан на 39 са ранијих 25.
Додаје се да су све институције именовале координаторе за консултације и њихове замјенике те да успостављена Правила за консултације дају јасан оквир за учешће и утицај јавности у изради правних прописа у институцијама БиХ.
Задужене су све институције Босне и Херцеговине које се до сада нису регистровале за веб апликацију е-консултације да се региструју и да обавезно врше консултације путем ове веб апликације у складу са Правилима за консултације у изради правних прописа.
Више закључака који су донесени на данашњој сједници унаприједиће овај процес и подстаћи заинтересоване јавности да се укључе у процес креирања јавних политика.
ТРАЈНИ СМЈЕШТАЈ ЗА ИНСТИТУЦИЈЕ БиХ У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ И МОСТАРУ
Савјет министара БиХ, на приједлог Службе за заједничке послове институција БиХ, донио је Одлуку о куповини објекта за смјештај институција Босне и Херцеговине у Мостару, након што је упознат са Извјештајем о провођењу поступка куповине/ набавке објекта за смјештај институција БиХ у овом граду.
Ради се о објекту површине 1.256,83 квадратних метара по цијени 3,6 милиона КМ за потребе Државне агенције за истраге и заштиту (СИПА) у Мостару.
Куповином овог објекта оствариће се уштеде у буџету за износ трошкова закупа који на годишњем нивоу износе око 182.000,00 КМ.
Истовремено је донесена Одлука о куповини објекта за смјештај институција Босне и Херцеговине у Источном Сарајеву, површине 1.221,02 квадратних метара, који ће коштати 2.999.630,98 КМ.
У овом објекту биће смјештене све институције БиХ са сједиштем у Источном Сарајеву. Плаћање ће бити реализовано у два дијела и то два милиона КМ у 2018. годни и 999.630,98 КМ у 2019. години.
Куповином објекта оствариће се буџетска уштеда од око 184.000,00 КМ на годишњем нивоу на име закупа које су плаћале институције БиХ за смјештај у Источном Сарајеву.
Служба за заједничке послове институција БиХ ће појединачне приједлоге уговора за куповину објеката уз пропратну документацију доставити Правобранилаштву БиХ на мишљење, од којег зависи и провођење ових одлука.
УПОТРЕБА ЕУ – „ЛЕС ПАС“ ПРОДУЖЕНА ЗА ГОДИНУ ДАНА
Савјет министара БиХ продужио је употребу Европског хитног путног листа за повратак (ЕУ - Laissez Passer), који издају надлежна тијела СР Њемачке, а који ће важити за бх. држављане приликом њиховог повратка/депортације/протјеривања у Босну и Херцеговину до 30. јуна 2019. године.
Савјет министара БиХ донио је овај закључак након што је упознат са Информацијом Министарства безбједности у којој се наводи да је од децембра 2015. до 11. маја ове године враћено 1.025 држављана БиХ од 2.114, колико је најављено за повратак из ове земље.
Њих 429 је прихваћено са „лес пас“ документом, 560 са пасошем БиХ, 25 са личном картом и 10 са путним листом БиХ, а одбијен је прихват 46 особа јер је утврђено да нису бх. држављани. (Крај)

