Отворена «Зграда пријатељства између Грчке и Босне и Херцеговине»

Говори ( 23.07.2007 )
Отворена «Зграда пријатељства између Грчке и Босне и Херцеговине»
Предсједавајући Савјета министара Босне и Херцеговине др Никола Шпирић и грчки премијер Костас Караманлис, у присуству представника дипломатског кора у БиХ и других званица, отворили су у Сарајеву «Зграду пријатељства између Грчке и Босне и Херцеговине». Обраћање предсједавајућег објављено у цјелости)

Поштовани Предсједниче Владе Хеленске Републике,
Поштоване Ексцеленције,
Господо Министри,
Даме и господо,
Драги пријатељи,


Са посебним задовољством и срећом желим вам свима топлу добродошлицу у ову прелијепу реновирану зграду коју ће наши потомци с разлогом памтити по имену „Зграда пријатељства између Грчке и Босне и Херцеговине“.
Окупили смо се данас овдје да славимо дух пријатељства који је омогућио да се обнови и стави у функцију, под најмодернијим условима, нова зграда Савјета министара Босне и Херцеговине.
Резултат је ово хуманог подухвата помоћи општем развоју Балкана коју даје Грчка, просперитетна демократска земаља Европске уније која недвосмислено подржава европску интеграцију свих балканских земаља, без изузетка.
Као конкретан вид те подршке, Грчка влада је, за управо истекли петогодишњи период, одвојила 550 милиона еура и ставила их у функцију „Грчког Плана економске реконструкције Балкана". Употпуњен међународним организацијама, финансијским институцијама и осталим билатералним донаторима, овај План има за циљ реконструкцију и транзицију балканских земаља ка узајамним развојним оријентацијама и јачању регионалне сарадње.
Према Споразуму о програму петогодишње развојне сарадње 2002-2006. године, између Савјета министара Босне и Херцеговине и Владе Републике Грчке, потписаног 29. јула 2002. године у Сарајеву, Босна и Херцеговина је добила укупно 19,5 милиона еура.
Од ових средстава, за обнову и реконструкцију Зграде пријатељства између Грчке и Босне и Херцеговине по основном Споразуму издвојено је скоро 16,8 милиона еура, од чега је учешће Републике Грчке готово 13,5 милиона еура односно 80% док је учешће Босне и Херцеговине преко 4 милиона еура.
Велико ми је задовољство најавити вам данас да је у наставку овог програма по истом принципу предвиђено издвојити око 2,5 милиона еура за рехабилитацију Болнице Касиндо у Источном Сарајеву чиме овај програм потпуно добија јасно видљив хумани карактер.
Даме и господо,
Није никакво чудо што нам је ово велико здање, у чијем приземљу се сада налазимо, подарила управо Грчка.
Наш велики пјесник Јован Дучић, родом из Херцеговине гдје је мисао брза, бритка, јака и дубока, сматрао је да су Грци највећи и најхуманији народ на свијету. Сви они који код нас у школи почињу да стичу прва знања врло лако у своју свијест урежу чињеницу да је Грчка једна велика цивилизација која је створила данашњу Европу. Ту чињеницу која се понекад заборавља савремено друштво не смије заборавити, уколико жели живјети живот достојан човјека.
И заиста, нигдје није била достојанственија човјечја судбина него у Грчкој гдје је увијек владала идеја и љепота. Ниједан народ, ни прије ни послије није имао толико смисла и духа да од свог боравка на свијету направи само величину и љепоту.
Ниједна друга цивилизација није успјела да од своје мисли и своје енергије направи толику општу срећу. А Грк је своју срећу налазио у дубинама своје филозофије и у спокојству своје јединствене религије у којој су богови били пријатељи људи и заједнички тако складно вољели једно: своју грчку земљу.
У праву је зато један од највећих бесједника Ескинес кад каже: „ми нисмо живјели животом људским, ми смо рођени за чудо потомству“.
Рекли бисмо не само чуду већ и дивљењу.
Из Грчке нам је данас преко тих старих стаза, којима свијет не престаје да се диви, стигла ријеч љепоте, склада и пријатељства.
Аристотел је говорио како је пријатељство привилегована форма упознавања другог. На једном другом мјесту казао је да је пријатељство живот једне душе у два тијела. Ми тако у овим тренуцима доживљавамо наш однос према Грчкој.
И зато, да бисмо крунисали ову церемонију дивљења грчком генију и духу, позвали смо хор Понтаниму из Сарајева, чије име значи управо „мост између душа“ и који на репертоару има само духовну музику. Надам се да ћемо на тај начин употпунити ово слављеничко расположење.

Драги господине Караманлис:
будите увјерени да ће свим Грцима ова земља и ови народи бити трајно захвални на несебичној подршци коју је ваша пријатељска земља пружила Босни и Херцеговини и користим се овом приликом да вам се у име наше земље и свих њених грађана још једном најсрдачније захвалим.
У овим пријатним тренуцима, желим вам такође са задовољством потврдити да ће грчка душа у будућности трајно живјети у овом здању.
Наиме, конгресна дворана на петом спрату гдје ће се преселити Пакт стабилности за Југоисточну Европу под новим именом Савјет за регионалну сарадњу (РЦЦ) носиће име Атина Хол: Атинини двори.
Није то нимало случајно. Знамо да је моћна Зевсова кћи Атина била богиња мудрости и побједе у рату, те заштитница правног поретка и праведности. Нека зато нова и боља Југоисточна Европа ову мудрост, мир, право и праведност усвоји као свој основни циљ и преточи у просперитет за добробит свих нас у регији.
Грци, који су, као и наши народи, у прошлости имали свирепа искушења, давно су кроз уста својих филозофа казали да је основни циљ сваког рата долазак мира. Нека онда и у наредном периоду на Балкану влада дух Атине.
А на првом спрату, као скромни симбол наше захвалности Грчкој, посебно ми је драго што ће у новој згради за наше грчке пријатеље остати у трајној употреби три канцеларије гдје ће се његовати истински грчки дух. Нека онда ваше музе, господине Премијеру, свакодневно промовишу оно што је најбоље код вас. Биће то најбољи начин приближавања људи из наших земаља.

Даме и господо,
Овај дан ће сигурно остати упамћен у историји институција БиХ. Од изузетне је важности то што ће се сада на једном мјесту концентрисати сви они који су досад дјеловали у тешким условима разбацани по разним зградама. Од данас имају прилику да дјелују у оптималним условима.
На крају, дозволите ми да се искрено захвалим свим оним који су омогућили да се ово здање од стања опште оштећености претвори у модерно здање. Тешко је набројати све, али они ће се лако препознати, од архитеката до радника који су посљедњих дана по тешким условима садили цвијеће чијим бојама и љепотом смо хтјели дочекати високог госта из Грчке.
Поштовани Премијеру Хеленске Републике,
Желимо вам да се пријатно осјећате у Босни и Херцеговини. Нема ниједног разлога да буде друкчије кад знате да сте међу пријатељима, боље речено међу великим пријатељима.
Позивам све присутне да заједнички прославимо нашу заједничку срећу и ја дижем чашу у име грчко-босанско-херцеговачког пријатељства.
Хвала на пажњи. (крај)