ОБРАЋАЊЕ ПРЕДСЈЕДАВАЈУЋЕГ СМ БИХ ПРЕД САВЈЕТОМ БЕЗБЈЕДНОСТИ УН-а

Говори ( 16.05.2007 )
ОБРАЋАЊЕ ПРЕДСЈЕДАВАЈУЋЕГ СМ БИХ ПРЕД САВЈЕТОМ БЕЗБЈЕДНОСТИ УН-а
Предсједавајући Савјета министара Босне и Херцеговине др Никола Шпирић обратио се у сриједу, 16. маја, пред Савјетом безбједности Уједињених нација. Обраћање преносимо у цјелини:

Екселенције,
Господине Високи представниче,
Даме и господо,


Дозволите ми да Вас на самом почетку срдачно поздравим и изразим част и задовољство што ми је, као предсједавајућем Савјета министара БиХ, по први пут пружена прилика да се обратим овом уваженом скупу.

У јануару ове године сам се обратио Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ, и уз много ентузијазма и жеље за суштинским промјенама у свим областима, изложио програм за наредне четири године. Резиме тог програма се своди на сљедеће: општа мобилизација позитивних снага у нашој земљи и потребу да свугдје тражимо и налазимо компромис и заједнички интерес. На самом почетку мандата сам јасно рекао да ћу ја између инертности и акције увијек изабрати ово друго јер само тако можемо даље.

Схватајући важност историјског тренутка у којем се налазимо као и изазове који стоје испред Босне и Херцеговине, ја сам као најважније програмске циљеве свог кабинета навео сљедеће: реформа полиције, наставак реформе одбране како бисмо уз чланство у ПфП добили и пуно чланство у НАТО-у, наставак рада на реформи устава, економске реформе као и интензивирање сарадње са Хашким трибуналом. Током свог мандата бићу у потпуности посвећен реформском процесу и зато вас желим укратко обавијестити о напретку који смо до сада постигли, као и потешкоћама са којима смо се сусрели.

Када је у питању реформа полиције, у претходном периоду смо водили интензивне преговоре али нисмо успјели постићи споразум. На моју велику жалост, било је политичких опција које су игнорисале напоре и спремност на компромис друге стране, остали су досљедни своје максималистиче политике и уз несретну девизу „узми или остави“ изгубљен је договор који нас је водио равно ка парафирању Споразума о стабилизацији и придруживању са Европском унијом. Не могу а да се не чудим помањкању државничке одговорности представника тих политичких опција и недостатку разумјевања да су реформе ствар процеса а не тренутка.

Питање је како даље, и како доћи до пријеко потребног договора. Одговор је само један а то је стални дијалог између демократски изабраних политичких представника. У држави каква је моја дијалог мора бити трајна категорија. Управо из тог разлога, ја користим сваку прилику да нагласим да једина ствар која никада не смије стати у БиХ јесте дијалог. На жалост, ми у Босни и Херцеговини јако добро знамо шта се деси када дијалог стане и какву сурову цијену смо платили у протеклом рату. Основни проблем у БиХ тренутно је што политичког дијалога нема колико је потребно, и што он траје само док и када га иницирају представници међународне заједнице.

У вези са уставном реформом ћу искористити и ову прилику да поновим моје опредјељење и одлучност да се то питање рјешава. На жалост, то питање је проузроковало јако много подјела у протеклом периоду. На несрећу грађана БиХ, неки су га чак вјешто употријебили у предизборне сврхе, и под изговором лажне бриге и љубави према Босни и Херцеговни зауставили даљи развој државних институција. Вријеме је да то оставимо иза нас, да се окренемо разговорима уз максимално уважавање, разумијевање и спремност на компромис. Не желим и нећу прихватити чињеницу да ћемо сви ми разумни, заједно са представницима међународне заједнице, која се толико ангажовала на овом питању, морати капитулирати пред онима који компромисом сматрају потпуну капитулацију идеје свог политичког неистомишљеника. То није напредак, то је стајање, а моја земља не смије да „стоји“, она мора бити у сталном кретању на путу ка евроатлантским интеграцијама.

Без обзира на горе наведено не желим да звучим потпуно песимистично. Ја сам по природи оптимиста јер на овом мјесту на којем јесам другачије се не смијем и не могу понашати. Босна и Херцеговина је ипак направила доста у протеклом периоду. Као што знате, примљени смо у програм Партнерство за мир. То смо схватили као награду за све оно што смо урадили у реформи одбране.

Успјешно смо завршили техничке преговоре за потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању Европској унији. Зато са поносом наглашавам да смо превазишли тзв. „дејтонску“ и закорачили у „бриселску“ еру. Из тог разлога сам прије пар дана свим министарствима прослиједио списак закона који произилазе из Европског партнерства и тражио од њих да ургентно почну радити на том питању и да ме мјесечно извјештавају о оствареном напретку. Свјестан сам да је могло и више и да смо на путу ка коначном циљу наишли на више различитих проблема углавном политичке природе. На самом почетку свог мандата сам апеловао на појачану дозу државног патриотизма али се бојим да неки, намјерно или случајно, упорно игноришу моје апеле. Такође стално и упорно наглашавам важност изградње повјерења унутар БиХ. Морам јасно рећи да је изградња изгубљеног повјерења рјешење многих проблема унутар моје државе, и реформа свих реформи. Бојим са ако закажемо на том пољу да ће и сви остали напори које чинимо остати без значајног ефекта, а до сада спроведене реформе се показати неуспјешним.

Када је у питању сарадња са Хашким трибуналом, желим да овом приликом јасно истакнем да је мој став јасан, а то је да је неопходно остварити пуну сарадњу са Хашким трибуналом и једном заувијек скинути тај терет. У том смислу сам затражио бољу координацију свих органа и агенција које се баве тим питањем како бисмо кроз њихову сарадњу дошли до правих резултата. У прошлости смо имали доста оптуживања унутар државе о томе ко сарађује а ко не сарађује, а ја лично мислим да је много важније оптуживања оставити по страни и не трошити енергију на то него остварити конкретне резултате.

Дозволићете ми да се осврнем и на улогу међународне заједнице у БиХ. У том смислу желим прије свега да искрено захвалим Високом представнику на свему што је урадио за Босну и Херцеговину и на једној новој политичкој филозофији коју је устоличио током свог мандата. Хвала му што је својом мудрошћу, стрпљењем и дипломатским искуством послао јасну поруку домаћим лидерима да «више воли грам домаћег компромиса него тону бонских овлаштења». Таква политика нас присиљава да заједнички радимо и стално тражимо компромисна рјешења. Неки то још нису правилно схватили, јер упорно очекују профил високог представника који би наметањем рјешења покрио њихову имобилност и неодговорност.

Овом приликом желим да се Високом представнику и овом уваженом скупу захвалим на посредовању приликом рјешавања питања децертифицираних полицајаца. Искрено Вам хвала јер је то питање јако дуго оптерећивало јавност и политичку сцену БиХ.

Свјестан сам да ово није идеално рјешење али сам исто тако свјестан да се више није могло добити.

Господине предсједниче, екселенције, даме и господо, међународна заједница је урадила јако много у Босни и Херцеговини. Међутим, као што кажу у мојој држави „ко ради тај и гријеши“ . Бојим се да је међународна заједница створила превелику дозу зависности код домаћих политичара, а то није добро. Домаћи политичари треба да преузму одговорност за будућност своје земље, они то могу и то им треба допустити.

Оно што ја, даме и господо, не могу да прихватим јесте оцјена да у Босни и Херцеговини имамо идеалну међународну заједницу и лоше и неодговорне домаће политичаре. Такође морам да примијетим да је Босна и Херцеговина држава у којој су сви пројекти међународне заједнице оцјењени као успјешни, а генерална оцјена те исте међународне заједнице је да Босна и Херцеговина није направила довољно прогреса и да не може даље. Мислим да је БиХ држава у којој нема ни апсолутних криваца ни апсолутно невиних и да сви треба да понесу свој дио одговорности за застоје и неуспјехе. У времену испред нас морамо направити заједнички искорак.

Мислим да сте упознати са ситуацијом која је у БиХ наступила послије пресуде Међународног суда правде а тиче са захтијева за посебним статусом Сребренице. Мој став је јасан: Сребреници треба посебна пажња, а не посебан статус. Нисам сигуран да земља која и сама има посебан статус може себи приуштити да и дијелови њене територије имају посебан статус без озбиљних посљедица.

На крају ми допустите да истакнем да напредак у БиХ лежи у договору њених народа, јер само здрав дијалог, ненаметан са стране, може обезбиједити просперитетну будућност. Увијек смо били захвални на помоћи и напорима међународне заједнице, али коначну ријеч о уређењу земље морају дати наши изабрани представници. Ми смо сигурни да ће и новом Високом представнику то бити главна идеја водиља, као и др Шилингу, којем се још једном захваљујем на свему.
Хвала на пажњи