ГОВОР ПРЕДСЈЕДАВАЈУЋЕГ САВЈЕТА МИНИСТАРА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ АДНАНА ТЕРЗИЋА У ЦАВТАТУ НА РЕГИОНАЛНОМ ЕКОНОМСКОМ ФОРУМУ

Обраћајући се учесницима Регионалног економског форуму за Југоисточну Европу о теми «Конкуренти и партнери на путу ка Европској унији» предсједавајући Терзић изразио је задовољство чињеницом да Југоисточна Европа изазива све већу пажњу и све више се дефинише као посебан регион.

«Ово је прилика да се захвалим групи научних радника из Босне и Херцеговине окупљених у Академији наука и умјетности БиХ и око МИТ центра Економског факултета у Сарајеву, који већ од 2000.г. раде извјештаје о конкурентности БиХ. Захваљујући овоме, БиХ је од ове године уврштена у Извјештај о глобалној конкуретности којег сваке године објављује Свјетски економски форум», рекао је Терзић и додао:
Рангови конкурентности у Извјештају о глобалној конкурентности за ову годину показују да БиХ заузима 81. од 104. мјеста по индексу потенцијала за раст, а 85. мјесто по индексу пословне конкурентности. Упоређујући ранг конкурентности БиХ по овим индексима са индексима других земаљама у региону, може се примјетити да неке земље, које нису прошле кроз ратна страдања као БиХ, заузимају и лошије мјесто, што нас упућује на закључак да сви појединачно морамо убрзати имплементацију низа реформи којима ћемо унаприједити своју конкурентност.
Истовремно, подаци Извјештаја о глобалној конкурентности упућују на потребу да своју конкурентност не развијамо само у правцу провођења изолованих националних реформи у жељи да стекнемо конкурентске предности једних у односу на друге, него да кроз продубљивање политичке и економске сарадње јачамо конкуретност региона и кроз њега своју националну конкурентност.
Извјештај о глобалној конкурентности цијеним као важан документ за све владе у БиХ. Он ће бити сврстан у групу докумената који ће утицати на будуће економске политике у нашој земљи. Међутим, цијеним да је, бар када је у питању БиХ, убудуће потребно обухватити више елемената ради давања прецизнијих оцјена о конкуретности наше земље.
Тако нпр. неки од закључака из извјештаја нису у складу са анализама и оцјенама других, такође утицајних међународних институција, које директно или индиректно дају оцјену о конкуретности земаља.
Подсјетићу да је ЕБРД у свом посљедњем транзицијском извјештају рангирао БиХ на прво мјесто по успјешности у реализацији транзицијских реформи које су у уској вези са унапређењем конкуретности. Према анализи једног од најутицајних економиста у БиХ, рађених на бази објављених домаћих и међународних података, БиХ је у периоду од 1998. до 2003. г. од свих земаља у транзицији остварила највећи раст ГДП мјерено по паритету куповне моћи. Глобални извјештај УНДП-а о хуманом развоју за 2003. и 2004. г. рангирао је БиХ на 66. мјесто од укупно 2002. земље које су увршетене у тај извјештај.
Увјерен сам да недостатак адекватне статистике, не само у БиХ него и у већини земаља у регији, још увијек онемогућава истраживаче да дају прецизнију оцјену стања. Као примјер ћу навести сегмент незапослености који је важан за мјерење конкурентности сваке земље. Ја лично тешко да могу и једну домаћу владину или невладину институцију која тврди да је незапосленост у БиХ 45 одсто сматрати озбиљном. Сваком страном посјетиоцу који се и периферно бави економском аналитиком јасно је да је тај проценат у БиХ далеко мањи, а посљедња анкетна мјерења су показала да је стопа незапослености око 20 одсто, што је нажалост још увијек јако високо.
Исто се односи и на дефицит текућег рачуна који је такођер један од важних индикатора за мјерење конкурентности. Усљед неразвијеног статистичког система још увијек као званичан податак користимо податак ММФ-а који указује да је дефицит текућег рачуна у БиХ око 18 одсто од ГДП. Међутим, овај податак није укључио сиву економију, за коју се сви у земљи и ван ње слажемо да чини око 40 одсто нашег ГДП. Уколико би се у ГДП укључила сива економија, као што је урађено у више неразвијених и развијених земаља, податак о дефициту трекућег рачуну био би другачији и утицао би на оцјену конкурентности БиХ.
Пред БиХ је четворогодишњи период имплементације Средњорочне развојне стратегије. Имплементацијом њених реформи ми желимо значајно унаприједити нашу конкурентност која ће нам омогућитио већи прилив страних инвестиција, бржи раст приватног сектора, већи извоз и испуњење најважнијих копенхагеншких принципа за пуноправно чланство у ЕУ.
Задовољство ми је и овај пут примјетити да смо у припреми Средњорочне развојне стратегије БиХ користили горе поменуте извјештаје о конкуретности БиХ које су радили стране домаћим стручњаци. У овом сегменту желимо ићи корак напријед те ћу ускоро формирати савјетодавно тијело састављено од научних радника који ће заједно са истакнутим представницима приватног сектора и високорангираним државним функционерима чинити Савјет за праћење конкуретности БиХ, какво већ постоји у већини земаља у регији.
Оно чему сада желим дати посебну важност јесте питање шта је то што земље у регији могу заједнички урадити како би унаприједили конкуретност региона, а тиме и своју националну конкурентност. Оваква промишљања и активности су нам потребна.
Као прво морамо досљедно либерализовати трговину у регији. Позитивно је да смо до сада успјели потписати већину билатералних споразума о слободној трговини. Међутим, искреном анализом можемо утврдити да они још увијек не дају праве резултате. Наиме, већина наше трговинске размјене ипак се обавља са земљама ван региона, мада је уочљив раст трговинске размјене у оквиру земаља бивше Југославије.
Под окриљем Пакта стабилности недавно је урађена студија која јасно указује на постојање још увијек великог броја ванцаринских баријера за трговину у региону. Стога сам увјерен да би требали потписати мултилатерални регионални споразум о трговини чиме бисмо уклонили постојећи ниво бесцаринске заштите. Овим бисмо још више интегрисали наша тржишта, повећали конкуретност регије и свих земаља појединачно те на тај начин постали више атрактивни за страна улагања.
Довољно је осврнути се на примјер земаља централне Европе и Балтика, које су прије петнаестак година биле на скоро истом степену развоја као земље Југоисточне Европе. Ове земље су у многим сегментима својим заједничким активностима унаприједиле појединачну конкурентност и убрзале интеграцију у ЕУ.
Тако нпр. земље централне Европе и Балтика су у периоду 1990. – 2003.г. привукле $125 милијарди на име страних инвестиција, или око четири пута више него земље из нашег региона.
Према подацима ЕБРД извоз ових земаља мјерено у односу на ГДП скоро је дупло већи него извоз земаља из наше регије, просјек дефицита текућег рачуна земаља Југоисточне Европе од око 10 одсто од ГДП дупло је већи него рецимо просјек дефицита текућег рачуна земаља Централне Европе и Балтика. Све ове земље већ се налазе у ЕУ.

Осим даље либерализације трговине, подручја на којима требамо интензивирати сарадњу, а која ће позитивно утицати на унапређење наше појединачне конкуретности, су: очување стабилости у регији, борба против илегалне имиграције, корупције и организованог криминала, а посебно развој регионалне инфраструктуре.
У недавно објављеној студији Европске комисије (РЕБИС) о стању транспортног сектора у југоисточној Европи наведено је да је на око 70 одсто путне мреже потребно извршити озбиљне поправке, а да је само око 10 одсто жељезничке инфраструктуре у задовољавајућем стању. Већина царинских прелаза није адекватно опремљена и представља сметњу за бржи проток роба и људи. Реализација већ дефинисаних регионалних пројеката у области инфраструктуре, по узору на активности које се одвијају у вези успоставе регионалног тржишта енергије, свакако ће водити унапређењу конкуретности регије и свих њених земаља.
Унапређење конкурентности БиХ битан је сегмент најважнијег циља којег су пред себе поставиле власти и људи у БиХ, а то је чланство у ЕУ. Свјесни смо тежине реформи које морамо провести да би постигли ове циљеве. Али за нас европски пут нема алтернативе. Стога сам увјерен да ћемо наредне године имати пуно бољу ситуацију када је у питању рангирање БиХ у оквиру Извјештаја о глобалној конкурентности.
Желим нас све овдје присустне потакнути да учинимо све што је у нашој моћи и испунимо жељу организатора да Регионални ефономски форум у Цавтату постане регионални Давос, јер се не ради само о престижу организатора него и потреби свих земаља у регији и њихових економија и њихових предузетника- рекао је Предсједавајући Савјета министара БиХ Аднан Терзић.(крај)